Kako su dani prolazili, Alena je shvatila da je njen brak sve osim ravnopravnog partnerstva.
Internacionalni brakovi mogu biti most između različitih kultura i tradicija, ali ponekad se ti mostovi pretvore u zidove.
Iako sve više parova odlučuje da uđe u veze sa osobama iz dalekih krajeva sveta, razlike u veri, običajima i očekivanjima mogu predstavljati ozbiljan izazov — čak i prepreku koju ljubav ne može da prevaziđe.
Tako je bilo i u slučaju Alene, mlade Ruskinje koja je odlučila da podeli svoje iskustvo sa brakom koji je trajao samo godinu dana.
Romantični početak u Alanji
Alena je radila kao turistički vodič u Turskoj, gde je upoznala muškarca koji joj se učinio kao ostvarenje snova. Bio je vlasnik lokalnog kafića u Alanji, šarmantan i pažljiv.
Njihova veza brzo je napredovala, a uskoro su se i venčali. Alena je ostala da živi sa njim u ovom popularnom letovalištu, ni ne sluteći da neće dočekati ni prvu godišnjicu braka.
“Moj muž mi je posle venčanja zabranio da radim”
Već nakon venčanja, Alenin novi život u Turskoj počeo je da poprima drugačiji oblik.
„Moj muž Turčin mi je posle venčanja zabranio da radim.
Rekao je da on, kao muškarac, treba da obezbedi svoju porodicu, a da ja treba da ostanem kod kuće, čistim i kuvam“, ispričala je Alena za ruski portal Dzen.ru.
Dan za danom ličio je jedan na drugi: on bi se vratio s posla, seo na kauč i gledao televiziju, dok je ona trčala oko njega.
„Morala sam da donosim čistu odeću, odnesem prljavu, prinesem hranu.
Svaka večera je morala da se sastoji od nekoliko jela i morala je da bude sveže pripremljena, jer je tako kuvala njegova majka.
Kada sam mu na početku braka poslužila supu koju sam skuvala dan ranije, izbio je skandal.“
Život pod kontrolom — bez prava na slobodu
Kako su dani prolazili, Alena je shvatila da je njen brak sve osim ravnopravnog partnerstva.
„Da bih otišla u prodavnicu, na pijacu, u kozmetički salon – morala sam da tražim dozvolu od muža.
Bilo mi je zabranjeno da se sastajem sa prijateljima.“
Osim što nije smela da izlazi bez njegove dozvole, njen suprug kontrolisao je i njen izgled.
„Nisam smela da nosim suknje iznad kolena, a šminka mi je posebno bila zabranjena.“
Osećaj zarobljenosti bio je sve jači, a pokušaji da uveče makar izađu zajedno najčešće bi propadali zbog njegove nezainteresovanosti.
„U proseku bismo prošetali jednom nedeljno, vikendom. Ostatak vremena bila sam zatvorena u četiri zida.“
Kulinarski sukobi – kada ljubav ne prolazi kroz stomak
Ni kuhinja nije bila mesto gde je Alena mogla da pronađe mir. Iako je znala da kuva, njena jela nisu nailazila na odobravanje.
„Kuvam ruska jela, ali njemu to nije bilo dovoljno. Hteo je isključivo tursku kuhinju – ono što je jeo dok je živeo s majkom.“
Povratak kući – i u stvarnost
Na kraju, Alena je odlučila da ne može više da živi život bez slobode, identiteta i ravnopravnosti.
Napustila je Tursku i vratila se kod svoje majke u Rusiju, ostavljajući iza sebe brak koji joj je doneo više tuge nego radosti.
Njena priča je podsetnik da, uprkos želji da ljubav prevaziđe sve razlike, temelj svakog odnosa mora biti međusobno poštovanje, sloboda i razumevanje.
(Kurir)