Verujem da smo svi u današnje vreme bombardovani fotografijama žena ogromnih grudi. Ženska lepota je oduvek bila na ceni, a u taj neki ideal se uklapaju i veće grudi pa se žene ne libe raznih metoda ne bi li ih uvećale. Plastične operacije su sve dostupnije, a devojke danas umeju da preteraju i nisu svesne kolike to posledice po zdravlje može da ima.
Da se vratim na početak priče, često se nađe ispod fotografija tih žena zanosnih grudi i komentar da je to pogubno po kičmu. Iako ti ljudi takve komentare pišu iz raznih malicioznih razloga, ali istina je da je to potpuno tačno i ja sam živi dokaz toga!
Sve žene u mojoj porodice blagoslovene su zanosnim oblinama. U mladosti sam to obožavala, bila sam ponosna na to. Međutim, uz takvu obliju građu često idu i problemi sa kilažom. Imam osećaj da ako popijem čašu vode i jače udahnem da dobijem 5 kila više! No dobro, dok je mlađi čovek to sam mnogo i lakše kontrolisala i sve je bilo u redu.
Ipak problemi nastaju jer sam se, po standardima društva, kasno udala, a i moja prva trudnoća je bila u 40. godini. Telo se neminovno jako menja u trudnoći, a u 40. godini sve korekcije idu mnogo, mnogo teže. Naravno, veoma sam se ugojila, a samim time i moje grudi su postale ogromne.
Isprva, naravno, nisam bila zadovoljna izgledom, ali nije mi to bio prioritet jer moj sin je određenih zdravstvenih problema po rođenju. Cela trudnoća je bila komplikovana i rizična zbog mojih godina. Priznajem, neko vreme sam se potpuno zapustila jer mi je prioritet bilo zdravlje mog deteta.
Kako je vreme odmicalo, počeli su bolovi u leđima. U tom nekom gornjem delu kičme. Prvo sam mislila da je to zbog bebe, nunanja, nosanja, saginjanja – pa ipak imam 40, nije da sam mlada mama! Mislila sam da ću to rešiti nekom masažom i odmorom. Ne mogu da grešim dušu, pomagalao je to, ali veoma kratkotrajno.
Koliko već sutra mene ponovo rasturao vrat, ramena kao da bi mi se grbila prema napred, a bol između lopatica je bio konstantan! Opet sam ja bila uporna u tome da eto porodila sam se, debela sam, nisam mlada mama, naravno da mora nešto da ispašta i da će sve biti bolje kad moje dete malo poraste i ojača, a ja ću eto imati malo više vremena za sebe pa i da se pozabavim svojim izgledom.
Proslavili smo i krštenje mog sina, pa i prvi rođendan i on je bio zdrav i savršen dečak. Samo što sam ja i dalje bila debela mama ogromnih grudi koju boli kičma. Kao da sam bila u nekom bunilu iz kog sam se trgla i shvatila da moram kod lekara.
Lekar je uvideo da imam problem i poslao me na fizikalnu terapiju. I fizikalna terapija je izgleda radila posao – na neko vreme. Bolje nego obične masaže, ali opet se ispostavilo da bolove otklanja privremeno. Bila sam besna! Izgubim vreme drndajući se sa nekim vežbama, ponekad i bolnim masažama pa čak i terapije strujom – da bi se na kraju bol opet vratio.
Posle nekog vremena našla sam se zaglavljena u spirali terapija pa opet bola, pa opet terapija… Iskeno, psihički mi je to teško palo. Suprug je predložio da možda probam kod drugog lekara pa sam ja tako očajna stvarno to i uradila.
Nakon nekoliko pretraga i snimaka, ortoped je seo preko puta mene, nalaktio se na sto i rekao mi da bi bilo dobro da smršam, ali i da se podvrgnem operaciji redukcije grudi, jednostavno rečeno da ih smanjim!
Mislila sam da se šali. Nekako vam u celoj toj konstelaciji ozbiljnog lekara, sterilne sobe i belog mantila koji uvek budi nelagodu, njegova priča o smanjenu grudi je zvučala nezozbiljno i smešno. Priznajem, takva mi je bila i reakcija, nasmejala sam se.
Međutim, čovek mi je objasnio da težina mojih grudi zaista vuče moje telo blago unapred, a onda gornji deo kičme koji nije baš predviđen da nosi taj dodatni teret polako posustaje i propada. Ta operacija bi rešila koren mog problema sa bolovima u kičmi. Na kraju je u polušaljivom tonu zaključio da bi tako uštedeli pare socijalnom i umesto silnih terapija, isplativije je da se uradi ova tehnički estetska korekcija.
I tako u vremenu kada svi uvećavaju grudi, ja sam otišla da mi ih smanje!
Ma koliko neprijatno bila misao da morate na operaciju i pod totalnu anesteziju, najbliži su mi jako pomogli time što su se šalili na temu moje pomalo neobične operacije. Bilo je tu dobrih fora, pa sve do onih o tome kako jedino moj muž pati u celoj situaciji.
U svakom slučaju, operacija je obavljena, dobro je prošla i sa estetske i sa praktične strane. Nisu mi ostali nikakvi veliki ožiljci. Kad sam se opravila posle operacije i prestali su bolovi od rezova, shvatila sam da su prestali i bolovi u kičmi!
Ovo iskustvo me je takođe nateralo i da povedem računa o mojoj kilaži. Svaki dan šetam, trudim se da što manje koristim prevoz, a ako nemam vremena makar po parku da prođem. Vodim računa šta jedem. Da li imam savršenu liniju? Nemam. Ali svakako imam zdraviju kilažu, a najbitnije moje kosti su mnogo manje opterećene i nemam više bolove.
(Izvor: Blic)