Sve više se priča o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka za punoletne muškarce do 30 godina.
Na društvenim mrežama sve češće se polemiše o tome koliko je za muškarce važno da prođu kroz takozvano čeličenje i disciplinovanje u kasarnama, a sve je kulminiralo nedavnim podacima da Vojnu gimnaziju i Srednju stručnu vojnu školu u poslednje dve godine upisuje veći postotak devojaka, nego muškaraca.
Naime, prema podacima Ministarstva odbrane, broj upisanih devojčica u pomenute dve srednje škole bio je veći i u septembru 2021. i 2022. godine, a broj pripadnica ženskog pola veći je i u Ministarstvu odbrane.
Na konferenciji u organizaciji OEBS-a „Žene, mir, bezbednost“ savetnica ministra odbrane pukovnik Snežana Vasić ukazala je da je žena ukupno u Ministarstvu odbrane Srbije oko 54 odsto, dok je muškaraca oko 46 odsto.
S obzirom na to da je ženama tek od 2007. godine bio dozvoljen upis na sve smerove na Vojnoj akademiji, a tek od 2014. omogućen pristup Vojnoj gimnaziji i Srednjoj stručnoj vojnoj školi, aktuelni podaci su aposolutno impozantni.
A kada govorimo o ovom raritetu, shvatamo da je sve bleđa linija između onoga što je striktno muško, i onog što je strikno žensko zanimanje.
Brankica Janković, poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kaže da je, u konkretnom slučaju, upravo zahvaljujući preporuci mera, koje su kao nacionalna institucija za unapređivanje ravnopravnosti i zaštitu od diskriminacije, dali Ministarstvu odbrane, omogućen je pristup devojčicama u Vojnu gimnaziju.
Ističe i da je spremnost Ministarstva daprihvati i poštuje preporuku jednako važna, te da je podatak da je danas više pripadnica ženskog pola u klupama vojnih škola uopšte ne iznenađuje.
– Ovo je još jedan dokaz da je ravnopravnost nešto sasvim prirodno i da smo svi ljudska bića, što ne znači da smo isti.
Predrasude o profesijama koje su rezervisane samo za žene ili samo za muškarce se ubrzano otklanjaju, pa i zaboravljaju.
Mislim da devojčice percipiraju. Mislim da devojčice percipiraju posao u vojsci kao kao siguran i stabilan i da je to možda jedan od glavnih razloga za upis u vojnu školu, a ne posledica njihove igre sa plastičnim vojnicima i tenkovima u detinjstvu.
I kao i sve ostale pojave u društvu, treba posmatrati realno i odgovorno, bez euforije i mistifikacije – za „Ženu“ navodi Brankica Janković.
„Ako muško neće u vojsku, neka ide na kurs za noktarku“
Kako je stav kod većine muškaraca da ne bi voleli da služe vojni rok kao neke starije generacije, te da ne vide smisao u tome, na društvenim mrežama su počela „peckanja“ da upišu kurseve za tipično ženska zanimanja, ako već ne žele u kasarne.
„Muško, a kaže neće u vojsku. Ništa, dođi onda da te upišemo na kurs da radiš nokte.“
Muškarcima, sa pravom, nije bilo pravo, jer prošla su vremena JNA i ostalih patriotskih vojnih organizacija koje su muškarce obučavale za ratna stanja i po dve godine.
Danas, kada u takvim situacijama vladaju malo drugačija pravila i pravo jačeg i tehnološki razvijenijeg, čemu svedočimo nažalost, takve vrste egzibicije treba da ostanu dobra volja za one srčane i zaljubljenike u ovaj poziv i posao.
Nije svako za pušku, kao što i nije svako da turpija nokte.
„Ajde više prekinite sa tom paradigmom muškosti. Nametanje i stavljanje u kalupe, da nisi muško ako nisi „služio“ vojni rok.
Targetiranje, predrasude, osude, pravila… I da žena nije žena, ako se nije ostvarila kao majka“, „Stereotip star 200 godina.
Bio, video, teško s*anje, naučiš da piješ dok se ne use*eš, baciš bombu i upoznaš masu glupih ljudi“, bili su samo neki od komentara koji su pokušali da odbrane muškarce od mase onih koji su pisali da se muškarci u vojsci dovode u red.
Onda se pojavio jedan komentar koji je svima „zapušio usta“.
„Ne znam, ali znam da smo jednom svi iz generacije otisli, ali se nismo svi vratili“. I to je sve što treba da znate o toj obavezi i čeličenju.
Naravno, uvek postoje oni koji žele tome da posvete život, koji se školuju, odlaze dobrovoljno, služe državi i narodu. I ima i muškarca, i žena. Kojih je sve više.
(Žena)