Srpska pravoslavna crkva i vernici u subotu, 19. oktobra obeležavaju Svetog apostola Tomu, dan koji je u narodu poznatiji kao Tomindan.
Sveti Toma je bio jedan od dvanaestorice Hristovih apostola. Širio je hrišćanstvo najpre u Palestini, potom u Persiji i Indiji, gde je i usmrćen kopljima. Mošti su mu u IV veku prenete u grad Edesu, a potom u Carigrad. Tomindan mnoge porodice u Srbiji obeležavaju kao krsnu slavu.
Kao esnafsku slavu, Svetog Tomu obeležavaju drvodelje, bačvari, kolari, stolari, užari, dunđeri, bunardžije, kaldrmdžije i zidari.
On je zaštitnik stolara jer je i sam bio drvodelja, a predanje kaže da je jednom pred njega izašao đavo u obliku lepe devojke, koja ga je iskušavala. Sveti Toma se zagledao u nju, udario sečivom u kamen i otupio svoju sekiru.
Zbog toga se toliko naljutio da je iz oblaka izazvao nezapamćenu kišu i njome utopio đavola. Stolari, drvodelje i zidari na današnji dan ne rade ništa jer je za njih danas veliki praznik.
Narodna verovanja i običaji
U nekim krajevima Srbije veruje se da ovaj svetitelj štiti domaćinstvo od vukova. Srbi veruju i da je Sveti Toma od oblaka oduzeo pečat zahvaljujući kojem narodu donosi kišu kao blagodet, a ne oluje koje uništavaju sve pred sobom.
Srbi veruju i da bi Sveti Toma, kad bi se naljutio, zemaljskom svetu mogao da donese i drugi potom, ali u tome ga koči Presveta Marija, koja ga nadgleda. Na Tomindan koji nije crveno slovo se obično nikud ne ide i postoji izreka „Sveti Toma, sedi doma“.
Dok se u nedelju po Uskrsu slavi događaj vezan za „neverovanje“ Tomino, u subotu je dan posvećen samom apostolu.
Sveti Toma je poznat i kao Neverni Toma, jer je smatrao da nije moguće da je Isus vaskrsao. Prema Novom zavetu, kada se Hrist pojavio pred njim i ponudio mu da opipa rane, Toma je uzviknuo reči po kojima je upamćen:
– Gospod moj, i Bog moj! Zbog toga se danas u narodu onaj ko odbija da poveruje u nešto zove ”neverni Toma”. Veruje se da je on bio jedini od svih apostola koji je propovedao izvan granica tadašnjeg Rimskog carstva.
Širio je hrišćanstvo najpre u Palestini, potom u Persiji, a stigao je i do daleke Indije, gde je navodno umro mučeničkom smrću.
Tomindan mnoge porodice u Srbiji obeležavaju kao krsnu slavu, a kako je prema narodnom verovanju Toma važio za vrednog i radnog, on se smatra zaštitnikom raznih zanatlija – drvodelja, bačvara, stolara, bunardžija i zidara.
Pripreme za slavu
Nekoliko dana pred slavu, u domu počinju pripreme, kako bi se svetac zaštitnik proslavio što svečanije. Kuća se rasprema i čisti, ukućani kupuju po nešto novo od odeće, naročito za decu, da se baš tog dana „ponove“. U kući treba da je svečana atmosfera i vedro raspoloženje.
Dan uoči slave, domaćica kuće mesi kolač od čistog pšeničnog brašna, u koji se dodaje malo bogojavljenske i osvećene vodice pred slavu.
Kolač se ukrašava raznim ukrasima od prostog testa (brašno i voda). na centralnom delu treba da se nađe ukras sa simbolom ISHS (Isus Hristos pobeđuje).
(Espreso / SrbijaDanas)