Majka jedne devojčice ispričala je kako je, kako kaže, ni kriva ni dužna upala u tu grupu
Digitalno vršnjačko nasilje ili „cyberbulliying“ već duže vreme postoji i na našim prostorima, a tinejdžeri i pored sveg truda stručnjaka da to zaustave uvek nađu novi način da maltretiraju svoje vršnjake.
U novosadskim osnovnim i srednjim školama pojavile su se viber grupe nazvane „80+“ u koju administratori uključuju decu boljeg materijalnog statusa, nekada čak i protiv njihove volje, koji imaju stanove veće od 80 kvadratnih metara, a sve sa ciljem da šire tračeve i omalovažavaju one koji su slabijeg materijalnog stanja.
Ovo nije prvi put da se ovakve grupe pojavljuju kod nas, a inspirisane su stranim serijama za tinejdžere u kojima se popularne devojke ili mladići u školi hvale svojim novim stvarima koje su kupili (telefoni, garderoba, motori, automobili…) ili egzotičnim mestima na koja su putovali uz navođenje cene tih aranžmana, a u isto vreme ogovaraju one koji to sebi ne mogu da priušte.
Majka tinejdžerke šokirana stepenom surovosti
Kako za „Blic“ priča majka jedne devojčice koja je, kako kaže, ni kriva ni dužna upala u tu grupu, bila je šokirana stepenom surovosti pojedine dece u grupi.
– Pišu svašta o drugoj deci. Te ovaj dečak u školu dolazi u istom duksu već tri dana koji je kupio na pijaci, te ona devojka ima polovan telefon koji je nasledila od starijeg brata jer nema „love“ da kupi nov, te onaj dečak ove godine nije išao na more jer su mu roditelji „jadnici koji rade u prodavnici za bedne pare“, te ona devojka je bedna ku…va i samo vija sponzore koji će joj u izlasku platiti piće. Onda naravno ti postovi, što je meni jezivo, izazivaju salve smeha mnogih članova grupe uz obavezne, samo njima smešne, opaske u komentarima gde dodaju „ulje na vatru“ i još više vređaju decu koja su im trenutno na meti – zgranuto priča sagovornica.
Kaže da pojedini tračevi stignu do onih koji su se našli na meti pa dolazi i do svađa ali na sreću, koliko ona zna, do sada nije dolazilo do fizičkog nasilja niti je u grupi bilo poziva na nasilje.
– Videla sam preko jedne aplikacije za mobilne telefone da mi ćerka u poslednje vreme provodi puno vremena na viberu i odlučila sam da proverim šta toliko tamo radi. Kada sam videla, umalo da padnem u nesvest. Mi je nismo tako vaspitali. I suprug i ja potičemo iz normalnih, prosečnih porodica. Veliki stan smo nasledili, a trenutno imamo veća primanja u odnosu na prosečna zato što oboje radimo u IT sektoru. Ipak, nikada nismo našu decu učili da nipodaštavaju niti omalovažavaju drugu decu, pogotovo ne zbog njihovog materijalnog stanja – ističe sagovornica.
Napustila grupu, pa usledile pretnje
Dodaje da joj je ćerka, kada ju je pitala otkud ona u toj grupi, rekla da ju je tamo ubacila neka drugarica i da ona ne učestvuje u tim tračarenjima.
– Pregledala sam prepiske i zaista je bilo tako međutim ispostavilo se da je „lajkovala“ neke postove i ja sam pobesnela, izgrdila je i impulsivno reagovala tako što sam uzela njen telefon i napustila grupu što se ispostavilo kao velika greška – objašnjava majka tinejdžerke.
Dodaje da su te neke popularne devojke koje su i osnovale grupu počele da se raspituju zašto je moja ćerka iz nje izašla a zatim i počele da prete preko zajedničkih prijatelja, ne nasiljem, nego da će onima koje su ogovarali reći da je ona to isto činila i lajkovala neke od tih postova ukoliko bude pričala drugima šta se dešava u grupi.
Posavetovali smo se sa jednom prijateljicom koja je pedagog i ona nam je rekla da podržava to što sam ćerku izbrisala iz te grupe ali da je trebalo to malo suptilnije da uradim.
– Rekla nam je da smo možda mogli da smislimo neku priču koja bi možda „pila vodu“ kod te dece. Možda smo nakon napuštanja grupe mogli reći da je izgubila telefon pa da još nije instalirala viber ili da joj kažemo da prenese drugaricama da sam ja shvatila da puno vremena provodi na telefonu te da sam joj preko pomenute aplikacije ograničila korišćenje telefona između ostalog i zato što je, recimo, kupila neku preskupu stvar koja joj ne treba. Upozorila nas je da je tanka granica koja u takvim grupama iz običnih pretnji otkrivanja nekih tajni može da pređe u nasilje – priča sagovornica.
Kako je reagovala impulsivno i u afektu, izbacivši ćerku iz grupe, naša sagovornica nije uspela ni da uradi „skrinšotove“ prepiski, kako bi upozorila druge roditelje.
Neke grupe mogu otići u ekstrem i izazvati nasilje
To je za „Blic“ potvrdila i Dunja Topalski, porodični psiholog i psihoterapeut pod supervizijom, koja kaže da uglavnom postoje vođe svake grupe i da od njih zavisi da li to može da ode u neki ekstrem. Ukoliko je vođa samo željan pažnje u smislu hvaljenja, ali nema agresivnu crtu, ne mora da znači da će otići u nekakvo nasilje. Može čak da se desi da se grupa ugasi sama od sebe jer može većini članova dosaditi.
Ona dodaje da je okupljanje u grupe prirodna pojava od pamtiveka koja je imala svoju evolutivnu svrhu u smislu preživljavanja a u ovom slučaju u smislu socijalnih odnosa. Mladi se u tim godinama „traže“, uključuju se u razne grupe u odnosu na preferencije pa to mogu biti grupe ljubitelja određenog benda ili muzičkog pravca, nekog glumca ili nekog sportskog kluba…
– To je normalna stvar i deo odrastanja a to i stariji rade. Međutim, tu su jako bitne vođe tih grupa. Ukoliko je vođa relativno stabilna osoba i dolazi iz porodično stabilnog ambijenta to neće otići u ekstrem ali ako je vođa grupe alfa mužjak ili alfa ženka, dominantan koji voli kavgu, može otići u ekstrem i napraviti ozbiljan problem što ovde na sreću nije slučaj – priča sagovornica.
Roditelji, ne grdite decu već im objasnite šta je dobro, a šta nije
Budući da su deca nesigurna i da tek izgrađuju svoju ličnost, roditelji svakako treba da obrate pažnju na to u kakve grupe im se deca uključuju te da im na lep način objasne zašto određene grupe nisu dobre za njih.
– U konkretnom slučaju, roditelji treba da objasne deci koliko je materijalno zaista važno. Ne treba da nam bude cilj da decu grdimo i kritikujemo, pogotovo ne da ih osuđujemo. Treba sami da dođu do zaključka da materijalne stvari ne određuju osobu u smislu da je neko zbog toga bolji od drugoga te da bolje materijalno stanje automatski ne čini neku osobu dobrom i da, kada to shvate, treba da se ponašaju u skladu sa tim. A pošto roditelji ne znaju kakve su vođe tih grupa, bolje je da posavetuju decu da ostanu u grupi ali da ne učestvuju u debatama pa će na njih verovatno i zaboraviti a potom mogu da se izvuku bez ikakvih posledica, odnosno da ne budu izopšteni iz društva – objašnjava Topalski.
Veliki problem da se stane na put i ukinu ovakve grupe stvara činjenica da u njima nema poziva na nasilje ili izopštavanje iz društva nego samo povremeno vređanje neke dece i klasično „tračarenje“ što nije kažnjivo.
Upravo zato, niti nadležni u školi niti neke druge instance ne mogu da zabrane ovakve grupe ali na roditeljskim sastancima mogu da upozore roditelje da ovakve grupe postoje te da ih zamole da porazgovaraju sa svojom decom a i nastavnici i profesori to da urade i da im objasne da to što rade nije u redu.
(Izvor: Espreso / Blic)