Poslednjih nekoliko godina rekli bismo da su leta nikada toplija
U narednih 50 godina Srbija će se suočiti sa radikalnim klimatskim promenama sa dalekosežnim posledicama po životnu sredinu, ekonomiju i zdravlje ljudi, pretpostavljaju mnoga naučna istraživanja i analize.
Srbija se već sada smatra jednom od „vrućih tačaka“ klimatskih promena u Evropi, a to znači samo jedno – Srbija se zagreva brže od globalnog proseka!
Poslednjih nekoliko godina rekli bismo da su leta nikada toplija, bar je takav osećaj.
Teško se podnose, „sunce jače peče“, a oni stariji prepričavaju kako su pre 30 godina odlazili na more automobilima bez klime, vazduh je bio svežiji, a leta su bila podnošljivija.
Naučnici upozoravaju da nas u narednih 50 godina očekuju ključne promene:
Još toplija i duža leta
Klimatski modeli predviđaju da će leta u Srbiji postati toliko dugačka da bi mogla trajati i do šest meseci.
Nije reč samo o dužini, već i o intenzitetu, a broj dana provedenih u toplotnim talasima mogao bi se povećati za neverovatnih 13,5 puta.
– Klimatske promene utiču na sve veći broj ekstremnih vremenskih pojava, uključujući sve duže i intenzivnije toplotne talase, ali i nagle poplave koje se dešavaju usled kratkotrajnih, ali veoma jakih kiša – upozorio je Vladimir Đurđević, profesor Meteorologije na Fizičkom fakultetu u Beogradu.
Jedna od najuočljivijih promena biće drastičan porast prosečnih temperatura.
Prosečna godišnja temperatura u Srbiji porašće za najmanje 1,3 °C, a po najgorem scenariju, taj skok bi mogao dostići čak 3,7 °C.
Leti temperature bi mogle biti drastičnije, sa porastom od čak 5,45 °C. Zime će postati toplije, a sneg će biti sve ređi gost.
Intenzivnije suše
Srbija je zemlja bogata vodom i drugim prirodnim bogatstvima, ali klimatske promene prete da je pretvore u vodom siromašnu regiju.
Glavni problem leži u smanjenju ukupnih padavina, posebno na jugu i istoku zemlje, što će dovesti do sve učestalijih i intenzivnijih suša.
Analize su već sada alarmantne jer je primetan trajan gubitak podzemnih voda.
U kombinaciji sa nižim protocima na rekama, ovaj nedostatak vode biće kritičan za poljoprivredu i industriju, pa se postavlja pitanje koliko dugo će postojeći vodni resursi moći da izdrže pritisak.
Ako se osvrnemo na ovo leto i prethodnih nekoliko meseci, vodostaji naših reka su bili veoma niski, u mnogim opštinama proglašeno je vanredno stanje zbog nestašice vode, a stoka na Suvoj planini ostala je žedna, borba i dalje traje.
Ozbiljne posledice po poljoprivredu
U narednih 50 godina poljoprivreda, koja je naše najjače oružje u borbi za opstanak, pretrpeće najveće posledice i biće jedna od najranjivijih grana privrede.
Ekstremne temperature i suše će direktno smanjiti prinose useva poput kukuruza i pšenice. Uz to, promene klime stvaraju idealne uslove za širenje novih biljnih bolesti i štetočina, što dodatno otežava situaciju.
Međutim, postoji i neočekivana prilika.
Klimatski uslovi u Srbiji mogli bi postati idealni za uzgoj mediteranskih kultura poput maslina, limuna i pomorandži.
Učestale poplave
Klimatske promene ne donose samo toplije vreme, već i veću učestalost i intenzitet ekstremnih događaja. Iako će padavine biti ređe, kada do njih dođe, biće toliko intenzivne da će izazvati učestale poplave i oluje sa jakim vetrom i gradom, nanoseći ogromnu štetu infrastrukturi i usevima.
Istovremeno, duži i jači toplotni udari predstavljaju ozbiljnu pretnju za javno zdravlje, posebno za starije osobe i hronične bolesnike.
Srbija je jedna od najranjivijih država u Evropi po pitanju klimatskih promena, a kako predviđa nauka, mnogo toga će se promeniti u narednih 50 godina.
Iako neke promene ne možemo izbeći, ulaganje u infrastrukturu i adaptacija mogu ublažiti strašne posledice koje nas očekuju.
(Espreso)