Sveti Hristifor je prikazan sa psećom glavom samo u pravoslavnim crkvama
Postoje legende o poreklu simbola pseće glave, uključujući povezivanje sa staroegipatskim bogom Anubisom
U manastiru Sukovo kod Pirota oslikana je jedinstvena freska na kojoj je prikazan svetac sa psećom glavom.
Mnogi vernici bivaju iznenađeni, pa i zaprepašćeni kad stanu da se pomole Svetom Hristiforu za zdravlje, jer očekuju blago lice svetitelja, a sačekuje ih lice životinje.
Naime, ovaj svetac prikazan je u Sukovu sa psećom glavom umesto ljudske, dok je na drugim pravoslavnim ikonama prikazan sa konjskom ili magarećom glavom.
Zanimljivo je da je samo u pravoslavnim crkvama Sveti Hristifor predstavljen na ovakav način. Katolici ga, pak, na ikonama prikazuju sa ljudskim likom.
Zbog čega pravoslavna crkva pravi izuzetak kada je reč o Svetom Hristiforu? Da li je glava psa simbol ili je reč o nečem drugom?
Manastir Sukovo kod Pirota svakako vredi posetiti i uveriti se u lepotu i jedinstvenost ove freske.
Ko je bio Sveti Hristifor?
Sveti mučenik Hristifor slavi se 9. maja po crkvenom, a 22. maja po gregorijanskom kalendaru. Prema legendi, rođen je u Palestini u 3. veku, a svetovno ime bilo mu je Reporb.
Kako je bio izrazito krupne građe, tražio je „najmoćnijeg čoveka na Zemlji da mu služi“. Lutajući, naišao je na pustinjaka koji ga je podučio hrišćanstvu.
Dugo godina Reporb je pomagao ljudima tako što ih je prenosio preko reke.
Jedne noći probudilo ga je dete koje ga je zamolilo da ga prenese preko reke. Reporb je, ne časeći časa, podigao dete na ramena i zagazio u reku.
Ali, kako bi napravio koji korak, tako bi dete postajalo sve teže i teže, a reka preko koje je prelazio sa detetom na ramenima sve burnija i valovitija.
Reporb se uplašio da će se i on i dete udaviti. Ali, dete koje je nosio nije bilo uplašeno.
To dete zapravo je bio mladi Isus Hrist koji je krstio Reporba. On se tada zavetovao da će napustiti službu prenošenja ljudi preko reke i posvetiti se širenju hrišćanstva.
Zašto je svetac prikazan sa psećom glavom?
Prema jednoj legendi, Sveti Hristifor je bio izrazito lep muškarac. Njegova pojava nije mogla da prođe neprimećeno kod žena, te je, veruje se, on molio Boga da mu pomogne u tome da se odbrani od žena.
Bog mu je, navodno, uslišio želju i darovao mu pseću glavu kako više ne bi bio privlačan suprotnom polu.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Druga legenda kaže da su Grci verovali u postojanje ljudi čije su glave nalikovale psećim.
Nazivali su ih kinokefalima, a navodno su imali veoma usukane obraze, isturene zube i šiljate uši, pa su podsećali na doge. Takav njihov izgled plašio je osvajače iz drugih plemena.
Od kinokefala je, navodno, potekao i potonji svetitelj, pa zato ne bi trebalo da čudi što je na nekim freskama on priakaz sa psećom glavom.
Postoji i treća legenda koju neće dovoditi u pitanje ni ateisti. Naime, priča o Svetom Hristiforu stigla je od Latina, koji su ga opisivali kao gabaritnog čoveka i spretnog ratnika.
Zbog porekla je nazvan Cananeus, što znači Hananejac.
Prilikom prevoda na grčki jezik neko je pomislio da je u pitanju latinska reč canineus (od latinskog canis – pas) i verovatno mislio da je to deo opisa zastrašujućeg izgleda potonjeg svetitelja na bojnom polju.
Tako je Svetiu Hristifor na freskama i ikonama zaličio na staroegipatskog boga Anubisa, Boga šakala, podzemlja, balzamovanja i zagrobnog života.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Sveti Hristifor umro je kao mučenik oko 251. na grčkom ostrvu Samos. Pošto nije hteo da prinese žrtvu paganskim bogovima, odrubljena mu je glava.
Sveti Hristifor slavljen je kao veliki čudotvorac. Posebno je poštovan u Španiji.
Narod mu se kroz vekove najviše molio za zaštitu od zaraznih bolesti, a moreplovci su dolazili da se pomole pred njegovom ikonom kako bi dobili blagoslov svetitelja za srećan odlazak na put.
U srednjem veku verovalo se da svako ko pogleda lik Svetog Hristifora tog dana neće umreti. Otud je freska Svetog Hristifora bila na ulazima u mnoge crkve, ali i na vratima domova.
(Žena)