Tradicionalno, sveća bi trebalo da bude od pravog voska, dužine 50-60 cm
Sezona slava je započela, a sa njom dolazi i niz običaja koje domaćini treba da poštuju. Jedan od najvažnijih običaja odnosi se na slavsku sveću, čije paljenje mnogi nisu u potpunosti upoznati.
Slavska sveća se pali neposredno pre nego što se preseče slavski kolač, na sam dan slave. Domaćin se prvo prekrsti, zatim u molitvi pomene ime svoje krsne slave i Boga, celiva sveću i pali je šibicom.
Svetlost sveće simbolizuje svetlost Hristove nauke.
Tradicionalno, sveća bi trebalo da bude od pravog voska, dužine 50-60 cm, mada njena veličina može varirati u zavisnosti od mogućnosti domaćina.
Sveća se stavlja u čirak (svećnjak) i ukrašava na poseban način. Gori tokom celog dana slave, a kada se spali na nekoliko centimetara do svećnjaka, domaćin je gasi na specifičan način: prekrsti se, uzme čašu sa vinom, izlije jednu kafenu kašičicu vina uz fitilj sveće, čime vino polako ugasi plamen.
Nakon toga, sveća i čirak se stavljaju pred ikonu ili na drugo posebno mesto u kući, gde ostaju do sledeće godine. Tokom godine, sveća se pali prilikom kućnih molitvi.
Pored toga, mnogi se pitaju da li je bolje meseći slavski kolač ili ga naručiti. Kako je nedavno rekao otac Predrag Popović, „slavski kolač treba da se mesi svetom vodicom, jer on predstavlja našu žrtvu“.
On smatra da je moderni trend naručivanja kolača iz pekare izgubio dublje značenje, kao i to da slavlje u restoranima nije pravi način obeležavanja slave, jer bi slava trebalo da bude skromna i obeležena u kućnom okruženju.
(Alo)