Srpska pravoslavna crkva i vernici 31. oktobra slave praznik Sveti Luka, u narodu poznatiji kao Lučindan. Mnogi srpski domaćini Svetog Luku slave kao krsnu slavu, a njegov praznik prate mnoga zanimljiva narodna verovanja.
Sveti Luka nije obeležen kao zavetni, već je kao “crno slovo” svrstan u praznike od značaja za suštinu crkve.
Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju. Poštuje se i kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika.
Običaji i verovanja
Na Svetog Luku koncima se opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku. U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti.
U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke i da, ukoliko je vidite, to znači da sveti Luka moli boga za nas. Na Svetog Luku ne smete da budete preki i nervozni jer je Sveti Luka bio blag i miran, uvek pomagao ljudima.
Poznata je izreka: „Ide Luka, eto vuka”. Takođe je poznato i da je zima odmah iza ugla posle ovog praznika pa se kaže i „Sveti Luka, sneg do kuka”.
(Žena Blic)