Bračni krevet se često doživljava kao simbol stabilne i zdrave veze. Spavati odvojeno, ili čak imati zasebne sobe ako to prostor dozvoljava, za mnoge je znak problema u vezi ili posledica neke svađe, zar ne?
Moj muž i ja smo srećni u braku već 20 godina i nikada nismo spavali zajedno. Da odmah odgovorim na vaša pitanja: ne, nismo u celibatu, i da, verovatno mislite da preterujem.
Razumem vašu sumnju. Bračni krevet se često doživljava kao simbol stabilne i zdrave veze. Spavati odvojeno, ili čak imati zasebne sobe ako to prostor dozvoljava, za mnoge je znak problema u vezi ili posledica neke svađe, zar ne?
Međutim, bilo je vremena kada su odvojeni kreveti bili norma. Početkom 1900-ih pa sve do 1950-ih, smatrani su zdravijim i modernijim izborom. Parovi su izbegavali uzajamno ometanje tokom sna, a istovremeno su čuvali deo svoje lične slobode.
Do 1960-ih, zajednički krevet postao je norma i znak bračne stabilnosti – barem za srednju klasu.
Viši slojevi su često ignorisali ova pravila. Popularna serija „Kruna“ prikazala je kraljicu Elizabetu i princa Filipa kako spavaju u odvojenim, ali susednim sobama, dok kralj Čarls i kraljica Kamila i dalje slede tu tradiciju. Njihovi razlozi su praktični – za dobar san i očuvanje intime.
Kod nas, iz srednje klase, spavanje odvojeno bilo je pitanje preživljavanja. Pre venčanja, pokušavala sam da provedem cele noći u istom krevetu sa njim, ali to je bio izazov.
Nije bilo samo pitanje njegovog glasnog hrkanja, već i prisustva druge osobe pored mene, što me činilo nemirnom. Osećala sam da gubim nešto svoje.
Upoznali smo se u ranim četrdesetim, oboje sa iskustvom neuspelih brakova iza sebe. Naša ljubav je bila snažna, ali čim smo počeli da živimo zajedno, problemi sa spavanjem su postali očigledni.
Hrkanje, prevrtanje, različiti ritmovi… pokušavala sam sve – sredstva za spavanje, meditaciju – ali ništa nije pomoglo. Nakon što sam zamalo zaspala za volanom, shvatila sam da moramo razgovarati.
Bila sam iscrpljena i direktna. Rekla sam mu da hrče svake noći, da sam neispavana i nesigurna u vožnji. Predložila sam da zajedno potražimo rešenje – trake za nos, sprejevi, pa čak i zubni aparati.
Isprva se branio, ali brzo je shvatio ozbiljnost situacije. Probali smo razna rešenja, ali većinu noći sam i dalje provodila zureći kroz prozor.
Na kraju smo shvatili da nije samo reč o hrkanju, već o našim različitim potrebama. Ja sam introvert, on ekstrovert. Spavanje odvojeno bilo je ključno za moje fizičko i mentalno zdravlje.
Na kraju je priznao da i njemu prija. Kupili smo dodatni krevet, i ja sam se preselila u sobu koja je ranije bila kancelarija.
Godine su prošle, venčali smo se, selili nekoliko puta, gledali kako naša deca odrastaju i napuštaju dom. Naš dogovor o spavanju držali smo u tajnosti, u strahu od osude. Iako danas ankete pokazuju da 1 od 4 para spava odvojeno, to je i dalje tabu tema.
Verujem da je vreme da se razbiju predrasude. Ako kraljevska porodica može, zašto ne bismo i mi ostali imali pravo na dobar san?
Da li mi ponekad nedostaje njegova blizina u noćima kada se probudim? Naravno. Kompromis je bio potreban.
Ali odvojeno spavanje mi omogućava da budem energična, prisutna i srećna partnerka tokom dana. A kada se nađemo u istom krevetu, zaista sam budna i prisutna za svaki trenutak.
Patricija Garison je bivša savetnica za komunikacije, sada polupenzionisana slobodna spisateljica. Živi sa suprugom u Levesu, Delaver.
(NajŽena)