Srbija je bila pod Turskom vlašću od 1459. godine kada je palo Smederevo, sve do 1878. godine, kada je i poslednji turski vojnik napustio Beograd. U tom periodu intenzivirala se upotreba turcizama koji su i danas u upotrebi.
Pored reči, u našoj kuluturi odomaćila se njihova hrana, ali i kultura. Svaki dan započinjemo turskom odnosno domaćom kafom, nosimo papuče po kući i izuvanje je obavezno.
Ovo su samo neki od primera koje smo pokupili iz turske kulture, a u nastavku vam otkrivamo više detalja.
Jezik
U svkaodnevnom govoru, koristi se veliki broj turcizama. Avlija, ajvar, barjak, burazer, čarapa, čorba, ćuprija, ćilim, dugme, ekser, jogurt, kapija, lakrdija, merdevine, pare, rakija, tavan, zejtin, hajduk, samo su neke od turskih reči kojima se služimo. A kad bi pokušali da ih nabrojimo sve, sigurno u tome ne bi uspeli.
– Trenutno je u upotrebi oko 3.000 turcizama – izjavila je za BBC na srpskom Mirjana Teodosijević, profesorka turskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Intenziviranjem globalizacije, turcizama je sve manje i manje, a sve veći broj mladih počinje da koristi anglicizme.
– Mlađi ih znatno manje koriste… Držim te predmete na fakultetu i kada postavim neko pitanje – na primer, koji je turcizam za zid – uglavnom ne znaju –
Po njenim rečima, u Jugoslaviji je korišćeno znatno više turcizama – oko 8.000 – pre svega zbog populacije islamske veroispovesti na teritoriji Bosne i Hercegovine.
– Kroz istoriju, sve do kraja 19. veka, bio je veliki uticaj turskog jezika na ovdašnji život – širili su ga turska administracija, vojska, kao i ovdašnji ljudi koji su primili islam. Toga više nema, danas je strašno veliki uticaj engleskog – navela je Teodosijević.
Ipak, turcizmi i dalje imaju stilsku funkciju u jeziku, ali uglavnom kod književnika starijih generacija, dodaje.
– Najviše ih ima u religiji, jer najveći verski izrazi – džamija, muftija, namaz… – nikada nisu prevođeni, ali ima ih u brojnim drugim oblastima – navodi.
Na pitanje novinara koji joj je omiljeni turcizam izjavila je:
– Jok, što znači nema i bre. Volim i vala, što je islamska zakletva valahi bilahi, tj. tako mi boga. Mi vala koristimo za pojačavanje nečega – isitče.
Teodosijević tu ističe i jednu zanimljivost o turskim turistima.
– Oni ovde, ako izuzmemo mlad svet koji dolazi za vikend, uglavnom stižu turama Tragovima našeg carstva, pa često očekuju da ljudi ovde znaju turski. Čak se i čude kad ih neko ne razume – ispričala je ona.
Svakodnevni “rituali”
Kao prvi i osnovni običaj izdvoja se jutarnji ritual mnogih Srba – turska kafa nakon, ili čak pre doručka, za razbuđivanje i sprečavanje potencijalne glavobolje.
Postoji i određeni broj ljudi koji samo crnu kafu prepoznaje kao pravu kafu – ostale se ne računaju. Kakvog god da ste shvatanja, turska kafa iz džezve, uz, pre ili posle hrane koju volimo da unesemo kao svoj prvi obrok, zaista čini naviku za početak dana.
Ako se i na tacnicu ispod šoljice stavi i ratluk – nema većeg užitka za naša nepca.
Hrana
Iz turske kuhinje preuzeli smo, verovali ili ne sarmu. Među ostalim “domaćim” jelima koje volimo su i pilav, musaka, kiseli kupus, razne pite, ali i đevreci i drugi pekarski proizvodi, takođe su preuzeti.
Što se slatkiša tiče, od turskih specijaliteta koje obožavamo izdvajaju se tulumbe, baklave, tufahije… Kao glavne karakteristike turske kuhinje uglavnom se ističu čorbe, mnogo povrća i začina.
Uzimajući sve ovo u obzir dolazimo do zaključka da koliko god se trudili naša kultura je duboko isprepletana sa turskom i običaji su nam u dosta slučajeva isti.
(Kurir)