Devojčica Danka Ilić (2) iz Bora nestala je 26. marta oko 13.45 sati u naselju Banjsko polje, a celu Srbiju i region potresla je vest da je devojčica ubijena.
Za njeno ubistvo osumnjičeni su D. D. iz sela Zlot S.J. iz sela Luke.
Odmah po nestanku male Danke, majka je izjavila da je dete odšetalo iz dvorišta, detaljno je pretraživan teren oko kuće i okolna šuma.
Da se dete izgubi u šumi se, nažalost, dešavalo i ranije. Poznat je slučaj dvogodišnjeg dečaka iz okoline Niša koji se pre dve godine izgubio u šumi, nakon što je izmakao pažnji svoga dede sa kojim je pošao u planinu Seličevicu. Ova priča je, srećom, završena tako što je mališana našao meštanin doljevačkog sela Malošište Srđan Đorđević.
Izbezumljeno dete S.J. je odveo svojoj kući, alarmirao policiju i svoje prijatelje koji su objavili dečakovu sliku na društvenim mrežama, pa mu je pronađena porodica. Dete je preuzela majka, a u ovaj slučaj se, kako su pisali mediji, uključila i policija kako bi se rasvetlile sve okolnosti ovog događaja.
– Drago mi je da se sve završilo dobro, imam tri ćerke i petoro unučadi pa me je i sa te strane pogodila priča. Čovek pomisli: „Šta da je moje“. Ali sve se lepo završilo, ljudi su nam se zahvalili. Imam tamo imovinu u tom brdu, viđali smo i lisice, jazavce i divlje svinje, ne dao Bog da je dete zanoćilo tamo. Sada je već temperatura u minusu, a preko noći tek kako bi bilo“ – rekao je tada Đorđević za Blic.
Po rečima S.J., drama je počela to popodne, oko 17 časova, kada su iz šume začuli čudno dozivanje, nalik mačijem mjaukanju. Iznenadili su se, kada su u nepristupačnom delu šume ugledali dete.
– Oko 17 časova sa suprugom radio sam u vinogradu kada sam čuo kao mačiji glas, kao malo mače kada mjauče i doziva. I onda pomislimo da nije mače. Međutim, pogledamo u tom pravcu, tamo je šuma, malo je nepristupačno, ima žbunja, grmlja. Dete se kroz sve to probijalo da krene prema nama. Ja dođem do njega, nađem mu kapu koju je izgubilo. Dečak je bio uplakan pa smo gledali malo da ga smirimo – rekao je on.
Kaže da su ostavili poslove u vinogradu i da su pozvali policiju, da vide da li se neko možda javio.
– Malo je neverovatno da nađeš dete u tom delu, i to tako malo, kasnije smo saznali da ima dve godine i tri meseca. Ne zna da govori, samo: „mama, mama“ je ponavljao. Pokušavali smo da saznamo još neku informaciju ali nije umeo da nam kaže. Krenuli smo ka starom auto putu gde mi je bio auto, pozvao sam ponovo policiju, pošto sam im dao prvu poziciju gde smo bili, da im kažem da idemo kući da ne sedimo u kolima jer je dete uznemireno. Policija je vrlo brzo došla. U međuvremenu sam preko prijatelja objavio slike na Fejsbuku deteta kako bismo što pre našli roditelje – dodaje Đorđević i rekao da se potom javio jedan čovek iz susednog sela Čapljinac koji je rekao da mu je poznato dete, ali da mora da proveri.
– Ispostavilo se da je dete zaista iz Čapljinca, susednog sela, što je i nama bilo neverovatno jer je mesto na kojem je nađen dosta daleko da bi ga mališan prešao tek tako. Međutim, ispostavilo se da je dete bilo sa dedom i jednim njegovim rođakom u šumi nekim poslom, ne znam šta su radili, ali im se mališan izgleda otrgnuo nekako i izgubio. Ljudi koji ih poznaju, pozvali su majku, dedu i tog rođaka, i oni su došli kod nas oko 18 časova. Majka je bila baš vidno uznemirena i preuzeli su dete – dodaje Đorđević.
Inače, slučaj dvogodišnjeg dečaka koji je nestao u selu Donja Bela Reka još više podseća na slučaj nestale Danke.
Podsetimo, mališan se u maju 2022. godine igrao sa bratom u dvorištu ispred kuće, kada je brat u jednom trenutku ušao na kratko u kuću. Kada su roditelji posle pet minuta izašli u dvorište, mališana nigde nije bilo na vidiku, ni u dvorištu niti oko kuće.
Slučaj je odmah prijavljen policiji a u potragu su bili uključeni i pripadnici Gorske službe spašavanja i meštani.
Posle višečasovne potrage, pronašao ga je policijski službenik Uroš Petrović iz Policijske ispostave u Boru.
– Odmah po dojavi da se izgubilo dete, krenuli smo u potragu užeg i šireg dela terena i posle višečasovne potrage pronašli smo dete na oko 300 metara od kuće gde živi. Krenuli smo da se penjemo dalje od kuće uz šumski put i tu smo ga našli kako stoji. Ja sam ga ugledao, i odmah sam potrčao ka njemu. Dete je malo zaplakalo, ali kada sam ga uzeo u ruke, prestao je da plače i počeo da se smeši – rekao je Petrović.
(Espreso/Kurir)