U nekin našim krajevima sahrana podrazumeva brojne suvišne, pogrešne i štetne običaje, koji su često čak i u suprotnosti sa učenjem crkve.
Teško je, razume se, u narodu menjati takve običaje, naročito one koji su vekovima prisutni. Ali u novije vreme, zavode se novi običaji, koji se lako mogu menjati.
Jedan od takvih običaja je i kupovina venca za sahranu, zatim darivanje raznim darovima svih koji prisustvuju pogrebu.
I jedno i drugo iziskuje velike izdatke, a potpuno je suvišno.
Mnogo bi bolje bilo da se novac za kupovinu venaca preda domaćinu, ili toj kući, što bi dobro došlo u snošenju troškova sahrane.
Takođe se uobičajila velika i oblina priprema jela i pića za sahranu, pa se dešava da, kada se gosti najedu i napiju, sahrana se pretvori u gozbu, a učesnici počnu u pijanom stanju da se nedolično i neprikladno ponašaju, što je nedopustivi greh prema pokojniku i njegovoj rodbini.
Protiv ovakvih pojava treba da se bori sveštenik i svi ozbiljni i bogomoljni ljudi u našem narodu, navodi se u knjizi „Srpske slave i verski običaji“.
(Žena)