Pesma “Pluća su mi bolna”, koju je napisao Dragiša Nedović, duboko je urezana u istoriju bivše Jugoslavije. Nastala 1950. godine, ova balada reflektuje ličnu borbu autora s tuberkulozom.
Prokletstvo pesme
Nedović je u vreme nastanka pesme bio u izuzetno teškom zdravstvenom stanju, što se oseća u svakoj reči pesme. Pesma je brzo stekla popularnost, ali s tom popularnošću došao je i mračan aspekt. U periodu, nakon objavljivanja ploče, zabeležen je veliki porast broja samoubistava među obolelima od tuberkuloze.
Ovaj zabrinjavajući trend privukao je pažnju vlasti, uključujući Josipa Broza Tita i Centralni komitet, koji su odlučili da zabrane prodaju ploča i izvođenje pesme. Objašnjenje za ovu odluku bilo je da pesma navodi na samoubistvo.
Zabrana je trajala desetak godina, sve dok pesma nije neočekivano ponovo izvedena na jednoj proslavi. Jovanka Broz, supruga Josipa Broza Tita, naručila je pesmu, a legendarna Nada Mamula ju je otpevala za nju. Ovaj trenutak označio je kraj zabrane i povratak pesme u javnost, prenosi Krstarica.
Tekst pesme odražava duboku tugu i osećaj neizbežne propasti:
“Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam Jer su sasvim blizu, moji zadnji dani. Živeću još danas, a možda i sutra. A onda zauvek, zbogom moj živote. Nije meni žao, bednoga života. Jer ja sreće nikad, osetio nisam…”
Pesmu “Pluća su mi bolna” prvi je snimio Zaim Imamović. Osim verzije Nade Mamule, poznata je i interpretacija Velibora Bore Spužića Kvake. Pesmi “Pluća su mi bolna” ne govori samo o jednoj numeri, već o vremenu, društvu i ljudskim emocijama koje su urezane u istoriju.
(Kurir)