Krajem oktobra 1962. godine svet je bio na rubu propasti. Vasilij Aleksandrovič Arkipov čovek je koji je to uspeo da spreči, ali o ovom tihom heroju malo se zna. U oktobru 1962. godine, na vrhuncu Kubanske krize, američka mornarica primetila je sovjetsku podmornicu u Karibima. Grupa od jedanaest američkih razarača i nosač aviona „USS Randolf“ napala je sovjetsku podmornicu i ispalila seriju signalnih dubinskih bombi ka njoj.
Ono što Amerikanci tada nisu znali je da je ta podmornica naoružana nuklearnim torpedom B-59 i da se komandant koji rukovodi njom pita da li da je ispali. Taj ruski komandant zove se Valentin Savitski. I odlučio je da ispali torpedo. Moskva nije imala komunikaciju sa ovom podmornicom danima. U blizini bilo je 11 američkih brodova, svaki potencijalna meta.
Nuklearni torpedo koji je nosila sovjetska podmornica imala je snagu bombe koju su Amerikanci bacili 17 godina ranije na Hirošimu. Temperatura u podmornici popela se na skoro 50 stepeni. Sistem za preradu vazaduha podmornice koja je rađena da plovi hladnim vodama bio je u kvaru, a izranjanje na površinu nije bilo opcija. Vadim Orlov, obaveštajni oficir koji je bio u podmornici, seća se jednog izuzetno jakog udara.
– Amerikanci su nas udarili nečim jačim od granate. Pomislili smo to je to. Tada je Savitski viknuo: Možda je rat već počeo gore! Gađaćemo ih sad! Mi ćemo umreti, ali ćemo i njih potopiti. Nećemo biti sramota naše flote!“ – zapisao je Orlov kasnije.
Naredio je da se nuklearni torpedo od deset kilotona pripremi za ispaljivanje. Nema sumnje da bi stigao isti odgovor sa druge stane. Svet je bio na ivici katastrofe čije razmere zapravo niko nije mogao u potpunosti ni da sagleda. Ali to se nije dogodilo. I to zahvaljujući Vasiliju Aleksandroviču Arkipovu. Za lansiranje torpeda bila je potrebna saglasnost sva tri oficira – komandanta podmornice Savitskog, političkog komesara Ivana Semjonoviča Maslenikova i drugog kapetana Arkihpova. Savitski i Ivan Semonovič Maslenikov bili su za, ali je „ne“ Vasilija Arkipova značilo i „ne“ nuklearnom ratu.
Ruska posada nije znala šta se dešava iznad njih. Zaronili su pre nego što je kriza počela. Njihovo originalno naređenje bilo je da idu direktno na Kubu, ali onda, bez objašnjenja, naređeno im je da stanu i čekaju u Karibima. Kako nisu imali kontakt sa svetom, verovali da je gore na površini svetski svetki rat uveliko počeo. Ipak, Arhkiporov je i u takvom trenutku ostao pribran. Uspeo je čak i da ubedi Savitskog da izda naređenje o izronjavanju i sačeka uputstva iz Moskve o daljim koracima.
Zvanični sovjetski dokumneti i dalje nose oznaku tajnosti, ali ruski reporter i pisac Aleksander Mozgovoi i svedočenje obaveštajnog oficira Orlova sugerišu da je Arkipov ubeđivao Savitskog da brod nije u opasnosti. Ruska podmornica na kraju je isplovila na površinu i vratila se ka Rusiji. Šta je tačno rekao Savitskom, nikada nećemo saznati. Ali Tomas Blanton, bivši direktor nevladinog Nacionalnog bezbednosnog arhiva, tvrdi da šta god da je rekao „momak po imenu Vasilij Arkipov spasio je svet“.
(Izvor: Blic)