Jednom je jedan nesretni mladić došao do starog učitelja i rekao mu da ima veoma mnogo problema u životu i pitao ga za savet. Stari učitelj mu reče da stavi šaku soli u čašu vode i da to popije.
– Kako ti se sviđa? – upita učitelj.
– Grozno je – ispljune mladić.
Učitelj se nasmeje i upita mladića da uzme još jednu šaku soli te je stavi u jezero. Hodali su u tišini do obližnjeg jezera i učenik ubaci šaku soli u jezero. Starac reče: „Sada popij malo vode iz jezera.“ Dok je voda curila niz mladićevu bradu, učitelj upita: „Kako ti se sviđa?“
– Dobro je – kaže mladić.
– Ima li ukus soli? – upita učitelj.
– Ne – odgovara mladić.
Učitelj sedne pored ovog napaćenog mladića, uzme mu ruku i reče: „Bol života je ova so, ni više, ni manje. Količina bola u životu ostaje ista, potpuno ista. Ipak, osećaj bola koji doživljavamo zavisi od posude u koju je stavljamo. Stoga, kada te boli, jedino što možeš učiniti je da proširiš svoj osećaj za stvari. Prestani biti čaša. Postani jezero.“
(Izvor: srbijadanas.com)