Beduini su arapska nomadska grupacija, ljudi koji svoj život provode u pustinji neprestano lutajući od jednog mesta do drugog. Njihov način života je veoma specifičan, običnom čoveku donekle i nepoznat i dalek, pa nije ni čudo što se muškarci iz beduinskih plemena uglavnom venčavaju sa ženama iz svog okruženja. Tek ponekad se desi da se za beduina uda gradska devojka, ali opet je to žena iz arapskog sveta.
Veoma, veoma retko, toliko retko da se to graniči sa nemogućim, događa se da se u ljubavi spoje beduin i strankinja, devojka druge vere i iz potpuno drugačijeg kulturološkog okruženja. No, život piše romane, pa se Tatjani Veličko i Abu Inadu dogodilo upravo to!
Tatjana Veličko iz Kijeva te 2002. godine imala je samo 15 godina kada je sa majkom otišla na letovanje u Egipat. Ona je tada bila obična tinejdžerka – bila je poslušna i naklonjena svojoj porodici, nije pravila nikakve probleme.
No, ovo putovanje iz korena je promenilo njen život. Tatjana je uživala u odmoru – vozili su se na jahti, vozili su kvadove u pustinji, išli su na nekoliko ekskurzija… Dan pre kraja letovanja, ležala je na plaži i ugledala zgodnog mladića kako im se približava.
Odmah joj se dopao, a on je ubrzo i prišao tinejdžerki i njenoj porodici, nudeći im izlet. Odbile su ponudu, ali je mladić nastavio da ćaska sa Tatjanom. Njegovo ime je bilo Abu Inad i bio je beduin, a Tatjani je rekao da ima 22 godine, iako je istina bila da je zapravo 13 godina stariji od nje i da je imao 28. Razmenili su brojeve telefona i mejl adrese, a avion još nije ni sleteo u Kijev kada je ova 15-godišnjakinja napisala svoje prvo pismo Abiju, odnosno Leu, kako ga je ona zvala jer joj je bilo bliskije i razumljivije.
Vremenom se njihova komunikacija ustalila i razmenjivali su dugačka pisma putem mejla. Abu je dobro govorio engleski, ali je loše pisao na njemu, pa je Tatjani svako pismo bilo delimično nerazumljivo. No, ljubav se svakako rodila – on joj je rekao da je molio Boga da mu pošalje ženu neposredno pre nego što ju je prvi put video.
U 17. godini se udala i preselila nadomak egipatske pustinje
Tatjana nije napunila ni 17 godina kada je odletela za Egipat potpuno sama na tri nedelje. Ispostavilo se da je to bio odlazak za zauvek. Na svoj 17. rođendan udala se za Abu Inada po svadbenoj tradiciji koja je prihvaćena u beduinskim plemenima, a tek nakon što je završila školovanje u Kijevu par je i ozakonio svoju vezu.
Tatjana i Abu su i dan danas zajedno i imaju četvoro dece, a par ipak nije živeo klasičnim životom beduina – u šatorima usred pustinje. U početku su živeli u kući koja se nalazila tačno na mestu gde se završavao grad, a počinjala pustinja, a nekoliko godina kasnije, kada su dobili decu, preselili su se u Šarm el Šeik.
Ova Ukrajinka je naučila tečno da govori arapski, a ujedno je i promenila veru i primila islam, iako ističe da njen suprug ni na jedan način nije uticao na tu odluku. Premda je poligamija uobičajena među beduinima, Abu-Inad tvrdi da nikada ne bi svoju ženu povredio dovođenjem još jedne supruge.
„Biti udata za beduina nije ništa teže nego biti udata za Nemca ili Francuza“
Brakovi beduina sa strancima su ekstremno retki, ali Tatjana i Abu su uspeli da ga ostvare i sačuvaju. Ona akcentuje da je od samog početka poštovala tradiciju beduina, te da je izučila i savladala sve lokalne tradicije i pravila. Nikada nije imala problema sa tim i poštuje beduinska ograničenja. Na primer, ona ne može da u četiri oka komunicira sa drugim muškarcem, ali ako ga sretne na nekom mestu gde ima mnogo ljudi, može da razmeni nekoliko reči sa pripadnikom jačeg pola. Ovo ne važi samo za nju, već za sve žene beduina.
„Biti udata za beduina nije ništa teže nego, na primer, biti udata za Nemca ili Francuza. Svaki narod ima svoje tradicije. Ako rešite da se venčate sa nekim ko potiče iz rugačije kulture, jednostavno ne smete da kršite ustaljene norme u toj zemlji“, rekla je Tatjana, a prenosi „Dzen.ru“.
„Od trenutka kada sam se preselila u Egipat moj život se potpuno promenio, od tog trenutka osećam se kao da deo beduinskog naroda. Ne kajem se, srećna sam i ne mogu da zamislim drugačiji život, život bez mog muža, moje dece i pustinjskih nomada“, zaključila je.
(Espreso/Blic žena)