Sposobnost učenja je nešto što se vežba i stiče vremenom. Na žalost, neki ljudi uče i razmišljaju na isti način ceo život i nikada ne iskoriste svoj puni potencijal. Nauka je dokazala da svako može da nauči i da zapamti šta god želi, uz male tajne tehnika učenja.
Na greškama se uči
Savršenstvo ne postoji, a čitava poenta učenja je da pokušate, pogrešite i da na toj lekciji naučite gde ste pogrešili. U studiji iz 2014. godine o motornom učenju, otkriveno je da u mozgu postoji poseban prostor za greške.
Kasnije, tih grešaka možemo da se prisetimo i da na taj način budemo bolji sledeći put. Ako roditelji uče decu da ne smeju da greše ili ih kritikuju kada pogreše, deca tako gube dragoceno znanje koje su mogli da steknu.
Optimizam = uspeh
Stresiranje oko mogućeg neuspeha dovodi do mentalne blokade, sumnje u samog sebe i anksioznosti, a sve to je potpuno neproduktivno kada je učenje u pitanju.
Istraživači pozitivne psihologije smatraju da ćemo biti uspešniji u svemu što radimo samo ako tome pristupimo otvorenog uma i vidimo u tome prostor za napredovanje. Učenje bi trebalo shvatati kao istraživanje, da bismo u njemu istrajali i kada naiđemo na poteškoće.
Zabavne teme duže ostaju u pamćenju
Ono što se mora obično postaje dosadno i suvoparno, pa nije retkost da deca u školi potpuno zaborave na to da učenje može i da bude zabavno. Naravno, zanimljiva je činjenica da možemo od reči do reči da zapamtimo omiljenu seriju, dok je poslednja lekcija koju smo pripremili za odgovaranje potpuno iščezla iz pamćenja u roku od dva dana.
Nekima je lakše da pamte stvari ako ih vizualizuju, jer ih tako čine jedinstvenim u svom mozgu, a samim tim lakšim za pamćenje, pa naučnici preporučuju da ne zaboravimo da dodamo zabavu u svako učenje.
Vežbajte, vežbajte, vežbajte
Dobro razrađene radne navike imaju jak uticaj na mozak. U jednoj studiji iz 2004. godine, otkriveno je da se žongliranjem u mozgu stvara više sive mase. Čim bi ljudi prestali da žongliraju, siva masa bi nestala. Poenta zapravo nije u samom žongliranju, već u ponavljanju. Neurolozi nazivaju ovaj proces “orezivanje”, to jest pamćenje stvari koje ponavljamo iznova i iznova. Dakle – vežbom do savršenstva!
Ono što znate koristite da naučite ono što ne znate
Ako imate problem oko određene teme i nikako ne možete da zapamtite određene činjenice, potrebno je naći povezanost toga sa onim što ste već naučili. Ovo se zove asocijativno učenje. Recimo, ako učenik ima problema sa matematikom, a razume se u fudbal, potrebno je da nađe sličnosti između ova dva pojma i tako sebi olakša učenje.
Pomoć sa strane nije loša stvar
Iako je samostalan dolazak do rešenja od ključne važnosti za disciplinu, sa druge strane, ako previše vremena utrošimo u traženje rešenja, možemo samo sebi da odmognemo. Zato, ako nešto znamo onda znamo, ali ako ne znamo, nije na odmet pitati Gugl za rešenje.
Podučavanjem drugih učite i vi
Kada nešto što znate prepričate svojim rečima, ne samo što pokazujete da ste ovladali tematikom, već i sami tako još bolje naučite i razumete to gradivo. Kada naučene informacije raščlanite na manje da biste nekome pomogli da lakše nauči, onda i sami postajete stručnjaci na zadatu temu. Zato neke studije tvrde da su starija braća i sestre pametniji od mlađih, jer obično oni prenose znanja i prvi ih nauče.
(Izvor: Srbija Danas / Blic)