Naše telo nikada nije bilo prilagođeno količinama…
Otkako smo od raznih stručnjaka naučili koliko je mikrobiom važan za zdravlje celog tela, postali smo gotovo opsednuti tom temom.
Otkako smo počeli obraćati više pažnje na mikrobiom i uvoditi rutine koje mu pogoduju, počeli smo da se osećamo bolje.
Odlučili smo da preispitamo svaki aspekt naše svakodnevice i da ga podredimo boljem zdravlju mikrobioma.
Nema namirnice koja nije došla pod lupu – čak je i voće moralo „da dokaže“ zašto zaslužuje mesto u našoj ishrani.
A ta naša opsednutost nije bez razloga. Mali koraci prema dugovečnosti počinju iznutra. Naišli smo na opis da je probava naš drugi mozak – i to nam se pokazalo kao najbolja moguća metafora.
Dosada često podstakne apetit, nervoza nas „uštine“ za želudac, a čak i veselje zna da prođe kroz taj deo tela poput leptirića u stomaku.
Mikrobiom se ne odnosi isključivo na probavni trakt – on započinje već u usnoj duplji. Ipak, najveću pažnju smo posvetili probavi, delu koji smo donedavno zanemarivali.
U nastavku donosimo nekoliko predloga koji su znatno poboljšali naše fizičko i emocionalno stanje, a svi se odnose na negu mikrobioma.
Navike za bolji mikrobiom
Prvi jutarnji suplement neka budu probiotici
Naše prvo jutarnje piće nije ni kolagen, ni kafa, ni čaj – već nešto za mikrobiom. Svako jutro započinjemo čašom vode sobne temperature (jer ne podnosimo hladnu vodu), uz probiotički dodatak ishrani koji uspostavlja ravnotežu u crevima.
Međutim, važno je naglasiti da nisu svi probiotici isti – veliku ulogu igra i sama kapsula. Treba tražiti probiotički dodatak koji se otapa tek u tankom crevu, a ne u želucu.
Možda se pitate – kako to saznati? Odgovor na to će vam dati magistra farmacije. Tako smo i mi otkrili probiotike koji nam najviše odgovaraju.
Uvedite jogurt kao međuobrok
Osim što tokom proleća i leta preferiramo doručak sa grčkim jogurtom, orašastim plodovima, chia semenkama (uvek prethodno natopljenima u vodi) i malo voća, redovno tokom dana konzumiramo jogurt ili kefir kao međuobrok.
Međutim, izbegavamo industrijske jogurte sa dodatim voćem jer sadrže previše šećera. Ako vam je ukus običnog jogurta previše kiseo, radije sami pripremite smoothie u kojem možete kontrolisati količinu šećera i drugih dodataka.
Umesto popodnevnog koktela – fermentisana pića
Kombuha je postala naše omiljeno piće – posebno nakon obroka. Oduševljava nas što je sve češće pronalazimo i u kafićima. Istina, njen miris je intenzivan i nije za svakoga.
U tom slučaju preporučujemo kefir-vodu – reč je o gaziranom piću obogaćenom kefir kulturama i aromama. Nema jak miris poput kombuhe, pa je mnogima prijatnija za konzumaciju.
Smanjite unos šećera
Možda ste primetili da provlačimo temu smanjenja i izbegavanja industrijskog šećera. Naime, šećer – posebno u prekomernim količinama (a moderni stil života nas svakodnevno izlaže upravo tome) – narušava ravnotežu mikrobioma, što može dovesti do niza drugih zdravstvenih problema.
Naše telo nikada nije bilo prilagođeno količinama šećera kojima je danas izloženo. To je zaključak do kojeg ćete i sami doći čim ograničite njegov unos – osetićete se bolje, imaćete bistrije misli i jači fokus.
Idite na vreme na spavanje
Iznenadilo nas je koliko je san povezan sa zdravljem mikrobioma – ali zaista jeste. Poremećen ciklus spavanja može negativno da utiče na ravnotežu mikrobioma.
Sve je u našem telu povezano, pa tako i kvalitet sna sa radom probavnog sistema.
Stručnjaci često ističu važnost osmosatnog sna, koliko se preporučuje odraslima. I nije to bez razloga – kvalitetan san jedan je od temelja zdravlja, pa tako i zdravog mikrobioma, ističe Vogue.
(NajŽena)