Bunker površine 6.500 kvadratnih metara, čini ga preko 100 malih soba, kancelarije, konferencijske sale, opremljene su jednostavim nameštajem i obaveznim Titovim portretom. Josip Broz Tito je ovaj bunker počeo da pravi ranih 50-ih godina blizu bosanskog mesta Konjic.
Njegova namena bi bila da primi vladajuću klasu u slučaju nuklearnog napada. Objekat je nazvan D-O“ARC“. Građen je pod velom tajne od 1953. do 1979. godine u vreme Hladnog rata. Završen je godinu dana pre Titove smrti. Bio je opremljen najsavremenijom tehnologijom prošlog veka. Tu su bile pisaće mašine, fiksni telefoni i druga sredstva komunikacije.
Veličina bunkera je 6.854 kvadratnih metara, na dubini od 270 metara. U prvom deluje nadzorna rezidencija, mesto za tehničku podršku i uže osiguranje. Zatim slede metalna vrata od 1,20 metara i tunel koji vodi do centra atomskog skloništa, predviđen je da izdrži udar jačine 20 kilotona. Unutar bunkera su idealni parametri za život. Temperatura 21 do 23 stepeni Celzijusovih, vlažnost vazduha 60% do 70%.
Prostor je osvetljen sa 6.000 neonskih sijalica. Izgradnja je koštala 4 milijarde evra. U Bunkeru bi moglo 350 ljudi da živi i radi šest meseci da ne izađe na svetlost dana. On je bio strogo čuvana tajna, znao je za njega jako uzak krug ljudi iz Titovog okruženja. Četiri generala i desetine vojnika.
Kada se Bosna odvojila od Jugoslavije, preuzela ga je druga vojska. Ulaz je bio vrata garaže neke stare neupadljive kuće, koja se nalazila na sporednom putu. Bunker je ukopan u brdo koje se nalazi iza te kuće. Danas je to redak tip muzeja koji ugošćava umetnike širom sveta i predstavlja sećanje na vreme kada su pretnje nuklearnim ratom bile svakodnevne.
(Izvor: Beograd.in)