Prema novom naučnom istraživanju objavljenom u časopisu Frontiers in Network Psychology, mozak tokom noći ulazi u stanje u kom su emocije, odluke i percepcija značajno drugačiji nego tokom dana
Noću svet često postaje mračniji i preteći. Dok ležimo budni i gledamo u plafon, mnogi od nas osećaju potrebu za utehom – bilo da je to cigareta, čokolada ili obrok bogat ugljenim hidratima.
Naučnici sada potvrđuju ono što mnogi već znaju: ljudski um noću menja način rada, a negativne emocije lakše preuzimaju kontrolu.
Prema novom naučnom istraživanju objavljenom u časopisu Frontiers in Network Psychology, mozak tokom noći ulazi u stanje u kom su emocije, odluke i percepcija značajno drugačiji nego tokom dana.
Kako prenosi Science Alert, posle ponoći negativne misli postaju dominantne, dok pozitivne ustupaju mesto zabrinutosti, teskobi i impulsivnosti.
U tom stanju, opasne ideje postaju primamljivije, a unutrašnje kočnice slabije.
Uloga cirkadijalnog ritma u noćnim promenama uma
Naučnici veruju da je ključni faktor u ovom fenomenu naš cirkadijalni ritam – biološki sat koji upravlja ciklusima budnosti i spavanja tokom 24 sata.
Tokom dana mozak je fokusiran na aktivnosti i interakciju sa okolinom, dok noću prirodno teži odmoru i snu.
„Postoje milioni ljudi koji su budni noću, a njihovi mozgovi ne funkcionišu optimalno kao tokom dana“, izjavila je neurolog dr Elizabet Klerman sa Harvarda, ističući potrebu za dodatnim istraživanjima zbog mogućeg uticaja na zdravlje i bezbednost.
S evolutivnog aspekta, ovakva prilagođenost imala je smisla – naši preci su danju lovili i sakupljali hranu, dok je noć bila vreme rizika od predatora.
Noćna budnost tada je služila za prepoznavanje opasnosti, ali danas taj mehanizam može izazvati više štete nego koristi.
Jedna od ključnih tačaka istraživanja jeste porast rizičnih ponašanja noću. Autori hipoteze „Posle ponoći“ navode primere: zavisnik od heroina koji danju odoleva nagonima, ali im noću podleže, ili student koji tokom neprospavanih noći upada u osećaj bespomoćnosti i duboke usamljenosti.
Statistika potvrđuje ozbiljnost problema
Rizik od samoubistva između ponoći i 6 ujutru čak je tri puta veći nego tokom ostatka dana.
Samopovređivanje i suicidalne misli takođe su češći tada, a naučnici sugerišu da je uzrok sukob između unutrašnjih bioloških ritmova i stvarnog ponašanja.
Povećana je i upotreba opasnih supstanci. Istraživanje iz 2020. godine pokazalo je da je rizik od predoziranja opioidima noću čak 4,7 puta veći.
Neki stručnjaci to pripisuju uticaju mraka i umora, ali sve je više dokaza da neurološke promene koje se dešavaju noću imaju ključnu ulogu.
Ko je najugroženiji i šta još ne znamo?
Naučnici, uključujući i dr Klerman, ističu da nijedna studija još nije detaljno ispitala uticaj nedostatka sna i cirkadijalnog ritma na obradu nagrada i donošenje odluka kod ljudi.
Osobe koje rade noćne smene – piloti, lekari, medicinske sestre i drugi – posebno su ugrožene, ali još uvek nije jasno kako se njihov mozak dugoročno nosi s takvim obrascem budnosti.
Iako je mozak aktivan i tokom noći, još uvek se malo zna o tome kako tačno funkcioniše kada odstupa od prirodnog ritma.
(NajŽena)