Globalni nivo mora će se podići za 27 centimenata zbog masovnog topljenja ledenog pokrivača Grenlanda.
Ledeni pokrivač Grenlanda koji se brzo topi će na kraju podići globalni nivo mora za najmanje 27 centimetara, što je više nego dvostruko nego što se ranije predviđalo, navodi se u studiji objavljenoj u ponedeljak.
To bi se moglo nazvati „zombi ledom“. To je led koji je osuđen na propast, iako je još uvek vezan za deblje površine leda, više se ne dopunjuje matičnim glečerima koji sada primaju manje snega. Bez dopune, taj led se topi zbog klimatskih promena i neizbežno će podići mora, rekao je koautor studije Vilijam Kolgan, glaciolog iz Geološkog zavoda Danske i Grenlanda.
„To je mrtav led. Samo će se istopiti i nestati sa ledenog pokrivača. Ovaj led je poslat u okean, bez obzira na klimatski scenario koji sada preduzmemo“, rekao je Kolgan u intervjuu.
Glavni autor studije Džejson Boks, glaciolog u istraživanju Grenlanda, rekao je da je „taj led više kao jednom nogom u grobu“. Neizbežnih 27 centimetara u studiji je više nego dvostruko veći porast nivoa mora nego što su naučnici ranije očekivali od topljenja grenlandskog ledenog pokrivača.
Studija objavljena u časopisu „Priroda klimatskih promena“ kaže da može dostići i do 78 centimetara. Nasuprot tome, prošlogodišnji izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene predvideo je raspon od 6 do 13 centimetara za verovatno povećanje nivoa mora zbog topljenja leda na Grenlandu do 2100. godine.
Ono što su naučnici uradili za studiju jeste posmatranje leda u ravnoteži. U savršenoj ravnoteži, snežne padavine u planinama na Grenlandu padaju dole i pune i zgušnjavaju strane glečera, balansirajući ono što se topi na ivicama. Ali u poslednjih nekoliko decenija manje je dopunjavanja i više topljenja, stvarajući neravnotežu.
Autori studije su pogledali odnos onoga što se dodaje sneg na ono što je izgubljeno i izračunali su da će se 3,3% ukupne zapremine leda Grenlanda istopiti bez obzira na to šta se dešava sa svetom koji smanjuje zagađenje ugljenikom, rekao je Kolgan.
„Ovo je zaista veliki gubitak i imaće štetan uticaj na obale širom sveta“, rekao je David Holland sa NIU koji se upravo vratio sa Grenlanda, ali nije deo studije.
Ovo je prvi put da su naučnici izračunali minimalni gubitak leda – i prateći porast nivoa mora – za Grenland, jedan od dva ogromna ledena pokrivača na Zemlji koji se polako smanjuju zbog klimatskih promena zbog sagorevanja uglja, nafte i prirodnog gasa. Naučnici su koristili prihvaćenu tehniku za izračunavanje minimalnog gubitka leda, onu koja se koristi na planinskim glečerima za celo džinovsko zaleđeno ostrvo.
Glaciolog sa državnog univerziteta Pensilvanije Ričard Ali, koji nije učestvovao u studiji, ali je rekao da ima smisla, rekao je da je predano otapanje i porast nivoa mora kao kocka leda stavljena u šolju toplog čaja u toploj prostoriji.
„Masovno smo izgubili led na Grenlandu. Na isti način, većina svetskih planinskih glečera i ivica Grenlanda nastavila bi da gubi masu ako bi se temperature stabilizovale na savremenim nivoima jer su stavljene u topliji vazduh baš kao što je vaša kocka leda stavljena u topliji čaj“, rekao je Ali.
Vreme je ključna nepoznanica ovde i predstavlja mali problem sa studijom, rekla su dva spoljna naučnika, Leit Stearns sa Univerziteta u Kanzasu i Sofie Novicki sa Univerziteta u Bafalu. Istraživači u studiji rekli su da ne mogu da procene vreme počinjenog topljenja, ali u poslednjoj rečenici pominju, da će se desiti „u okviru ovog veka“.
Kolgan je odgovorio da tim ne zna koliko će vremena trebati da se sav osuđeni led otopi, ali ako se nagađa, to će verovatno biti do kraja ovog veka, ili barem do 2150.
Kolgan je rekao da je ovo zapravo najbolji scenario. Godina 2012. bila je godina ogromnog topljenja, kada je ravnoteža između dodavanja i oduzimanja leda bila najviše neuravnotežena. Ako Zemlja počne da prolazi kroz više godina poput 2012, topljenje Grenlanda bi moglo izazvati porast nivoa mora za 78 centimetara, rekao je on.
(Izvor:MONDO)