Sveštenik ne sme da obavi opelo ukoliko pokojnik nije kršten, dok u slučaju samoubistva i ubistva postoje određeni izuzeci, kaže za Kurir verski analitičar Dimitrije Kalezić.
Strogo Pravilo crkve je da nekrštena osoba ne može biti sahranjena uz opelo sveštenika, pa čak i ako je u pitanju dete, jer nije postala član verske zajednice i nema crkveno ime, kaže profesor Dimitrije Kalezić
Sveštenik ne sme da obavi opelo ukoliko pokojnik nije kršten, dok u slučaju samoubistva i ubistva postoje određeni izuzeci, kaže za Kurir verski analitičar Dimitrije Kalezić.
Opelo jeste neizostavni deo naše tradicije, ali Srpska pravoslavna crkva je u obavezi da strogo poštuje crkvene kanone, koji ponekad mogu delovati bezosećajno i surovo, kaže za naš list dr Dimitrije Kalezić, verski analitičar i profesor Bogoslovskog fakulteta u penziji.
– Pravilo crkve je da nekrštena osoba ne može biti sahranjena uz opelo sveštenika, pa čak i ako je u pitanju dete. Razlog za tako nešto je što ona nije postalo član verske zajednice, a samim tim nije upisana u crkvene spise i nema crkveno ime. Nije u pitanju bezosećajnost, manjak empatije ili da neko želi da umanji čovekovu vrednost i značaj života, već jednostavno ne smemo odstupati od zakona vere – kaže dr Kalezić i dodaje da je u takvim situacijama najbolje razgovarati s porodicom preminulog, biti im podrška i objasniti zašto izostaju sa sahrane.
Smrtni greh
Slična situacija je i kada je u pitanju ispraćaj samoubica, jer su oni, kako kaže dr Kalezić, sami izabrali da prekinu odnos s Bogom.
– Sveštenik ne prisustvuje pokopu samoubica jer to je najveći smrtni greh koji se može počiniti. Oduzeti sebi život znači prekinuti odnos s Bogom, a crkva ne pravda nasilno oduzimanje sopstvenog života. On se, za razliku od ubica, ne može pokajati za nedela i to je razlog zašto ubicama prisustvujemo na ispraćaju – grešni su, a opelo i se obavlja nad grešnicima – naveo je on i istakao da u pojedinim škakljivim situacijama ipak postoje odstupanja.
– Nije čest slučaj, ali dešava se da sveštenici ipak održe sahranu samoubicama. Za tako nešto je potreban lekarski nalaz o duševnoj ili mentalnoj bolesti upokojenog. Na osnovu njih, jedino episkop može dati dozvolu da se održi naknadno opelo – zaključio je dr Dimitrije Kalezić.
Opelo i kremacija
Ranije je bilo nezamislivo da sveštenik dođe na sahranu kremacijom jer u hrišćani pravoslavci veruju u svetost i nepovredivost tela, pa se ono zbog toga „predaje zemlji na čuvanje“.
Vremenom se situacija menjala, a stav SPC prvi je omekšao patrijarh German, koji je 1973. godine sa članom uprave društva krematista Oganj Pavlom Blažićem razgovarao o mogućnosti da vernici koji se opredele za kremaciju budu ispraćeni na onaj svet uz verski obred. Kasnije je ustanovljeno da sveštenik, uz određenu proceduru i dozvolu eparhije, može služiti ispraćaj, a verski analitičar dr Kalezić objašnjava kada je to moguće.
– Iskreno, nisam čuo za te slučajeve, ali verujem da je moguće održati opelo jedino ukoliko kremacija nije bila pokojnikova želja, već izbor porodice. Ako je umrli pre smrti odlučio da želi da se kremira, on se može poistovetiti sa samoubicama i tada sveštenik ne sme obavljati parastos – kaže on.
Činjenice
U kojim slučajevima sveštenici ne drže ispraćaj
- Ukoliko pokojnik nije kršten
- U slučaju samoubistva (osim ako episkop, uz lekarske papire, ne odluči drugačije)
- Ako je pokojnik kremiran svojom voljom
(Izvor: Espreso/Kurir)