Njegov savet je podigao buru na društvenim mrežama. I dok se većina slaže sa njim i apsolutno podržava takav pristup, ima i onih koji se zalažu da deca ne smeju da trpe nikakav duševni bol.
Zavisnost dece od mobilnih telefona je očigledna. Ponekad čak prve reči izgovaraju iz onog spektra koji čuju u igricama, a ne mama, tata, baba, deda… Neretko to postaje veoma ozbiljan problem.
Pritom, ukoliko roditelji probaju da oduzmu telefon dolazi do histerije, vriske, plača.
Sveštenik Predrag Popović kaže da zdrava porodica podrazumeva autoritet, a da bi se to ostvarilo ponekad je potrebno kažnjavati decu. I istrajati u toj svojoj odluci, odnosno kazni koja je izrečena.
Njegov savet je podigao buru na društvenim mrežama. I dok se većina slaže sa njim i apsolutno podržava takav pristup, ima i onih koji se zalažu da deca ne smeju da trpe nikakav duševni bol i da je ovo surovo prema njima.
– Ljudi dođu i pitaju kako da ga kaznim. Ja im kažem: „Uzmeš mu telefon!“. Međutim, oni tada uzvrate da ne smeju to da urade. Molim? Oni tada kažu: „Pa on bi vrištao, on bi sve to…“ Znaš kad bi ga dobio, brate – kaže otac Predrag:
– Svaki bes, svaki izliv histerije samo: „Nema telefona ceo dan danas!“. On krene da vrišti, nema dva dana, hajde nastavi da vrištiš, da vidimo hoćeš li tri dana da ne dobiješ telefon. On nastvalja da vrišti, e pa pet dana nema. I ti nekako izdržiš do kraja, ne daš mu telefon pet dana. A on sedi i gleda kako sva deca imaju telefon, krene da plače i cmizdri: „Svi imaju telefone…“
Šta tada učiniti? Nastaviti započeto, bez odustajanja.
– Kažeš mu tada: „Nastaviš li tako, nećeš ga dobiti, još će biti kod mene. Jedini nećeš imati telefon, pa nek ti se svi smeju“. I onda će da shvati da mu se to ne isplati u životu. I smiriš ga. Ali, kad uradi nešto dobro, pa shvati da je bio pogrešio, ti ga pitaš: „Je l’ znaš, sine, zašto sam ti bio uzeo telefon?“ Tada će dete shvatiti da mora da se popravi i da čini dobre stvari, i recimo da se ne potuče sa bratom ili sestrom – ističe sveštenik:
– On će napraviti nešto dobro. I ti mu kažeš: „Zato što si to lepo uradio, zato što si to dobro uradio, neće ti kazna biti pet dana, nego će ti trajati četiri“. I on će zbog toga biti presrećan. Imaće osećaj da ima oca, da ima majku, da ima autoritete. Rašće sigurno, samouvereno i shvatiće da mu se u životu više isplati da bude dobar nego loš.
(NajŽena)