Snaja je odradila dnk za dete i otkrila svekrvinu najveću tajnu.
Kristina je ponovo pakovala svoje stvari za odlazak roditeljima sa malim sinom. Ispostavilo se da je život u kući roditelja muža jednostavno nemoguć.
Znala je da će za nedelju dana Miša doći kod nje sa cvećem i poklonima i početi da moli na kolenima da se vrati. I ona će, naravno, popustiti, jer dečaku treba otac.
Međutim, situacija je postajala sve bezizlaznija. Njena svekrva joj je jednostavno otežala život.
– Ovog puta sini ja odlazimo zauvek i nećemo se vraćati. Molim te, nemoj da dolaziš na vrata mojih roditelja, ne kucaj na vrata, rekla je Kristina ozbiljno svom mužu.
– Ako budeš insistirao da se vratimo, iznajmićemo poseban stan, a ti nas nećeš naći. Raskinuću s tobom, a ti dobro znaš razlog. Umorna sam da godinama ovako živim, slušam uvrede, bežim i vraćam se.
Ova atmosfera je štetna za dete. Ako si otac, razumećeš ovo.
„Dušo, pa, pričaću sa mamom, zamoliću je da se predomisli“, smirivao ju je muž, trčeći za njom po stanu.
Uz ove reči žena je uzela u jednu ruku mali kofer, na drugo rame stavila sina od godinu i po i izašla iz stana. Na kapiji ju je čekao taksi.
Svekrva je sumnjala u vernost svoje snaje, te je često govorila da sumnja da je dete njen unuk.
Nisam imala nikoga osim Miše, ali pošto sam radila kao konobarica kada smo se upoznali, njena svekrva je izmislila priču da sam imala mnogo muškaraca.
Na kraju krajeva, po njenom shvatanju, konobarica ne samo da služi čaj, kafu i hranu, već radi i druge stvari. I apsolutno je nemoguće ubediti je u suprotno.
Majka ju je ubeđivala da uradi DNK test i svima dokaže suprotno. Međutim, Kristini je to bilo ponižavajuće.
Bila je sigurna čije je dete i nikada mužu ne bi mogla oprostiti što nije stao iza nje kada su je drugi optuživali.
Prošlo je nedelju dana otkako je Kristina otišla roditeljima. Mlada žena je otišla u šetnju sa bebom do igrališta, a u to vreme, kao i obično, pojavio se njen muž u kući sa velikim plišanim medvedom u rukama. Želeo je da vidi svog sina i ženu, međutim naišao je na oštre kritike svoje tašte.
Ipak, Kristina je popustila zbog deteta i vratila se mužu. Svekrva je odmah počela da ponižava snaju.
Snaja je odavno intuitivno osećala da njena svekrva ima neke tajne; nije džabe da se kaže da svekrva ne veruje svojoj snaji ako i sama ima nešto u rukavu.
Oseća se krivom, pa to prebacuje na snaju. Žena se pretvarala da nije čula svekrvu uvredu i otišla je da čuva sina.
Kristina se sećala da ju je uvek posećivala prijateljica sa kojom je dugo bila nerazdvojna. Žene su uvek zajedno pile čaj i pričale satima.
Ali ranije, ljubazna snaja nikada nije prisluškivala svekrvine razgovore. Sada je odlučila da sasluša svaku reč kako bi saznala neke informacije o životu svoje svekrve.
Svekrva se poverila svojoj drugarici, priznavši joj da je njen sin plod avanture, te da se udala trudna.
Čuvši sve ovo i ne verujući do kraja da ima tako veliki adut u rukama, Kristina je odlučila da proveri. Trebala joj je kosa od svekra i muža za DNK analizu.
Uzevši neophodan materijal, Kristina je otišla u laboratoriju i nije štedela novac za analizu. Nekoliko dana kasnije, imala je u rukama očekivane rezultate – 0% poklapanja.
Međutim, kod kuće je žena nastavila da se ponaša kao da se ništa nije dogodilo da bi sačekala pravi trenutak.
Snaja je imala glavni adut u svojim rukama i od tada nije dozvoljavala svekrvi da joj bilo šta kaže. Umesto toga, pokazala joj je DNK rezultate.
Svekrva je pročitala sve što je pisalo na listu papira i stajala ukorenjena na mestu.
– Hajde da se dogovorimo. Ti ništa ne znaš, a ja ću zaboraviti sve što sam ranije govorila i mislila o tebi.
Živi sa Mišom kako hoćeš, idi gde hoćeš, ali nemoj da kažeš Petru, neće preživeti. – molila je svekrva snaju da nikome ne kaže.
Kristina je bila prilično zadovoljna ovim dogovorom. Od tada svekrva, naravno, nije volela svoju snaju, ali je prestala da je provocira.
I šest meseci kasnije, Mihail i njegova supruga konačno su se preselili u drugu kuću. Bake i deke sa obe strane smenjuju se u posetu Kolji.
(Stil)