Ispovest roditelja kojim su deca okrenula leđa u starosti gađa pravo u srce i tera da se dobro zamislimo.
Mnogi roditelji ulažu sve u decu i trude se da ih podignu na pravi način, kao i da im sve pruže. Međutim, dosta njih se razočara u svoju decu, pitajući se gde su pogrešili i zašto u starosti neće da ih pogledaju.
Ispovest bračnog para koji je dočekao i unuke, ali niko neće da ih pogleda, mnoge je rastužila. Oni su za Moje Vrijeme otkrili bolne detalje iz svog života.
– Muž i ja smo voleli svoju decu i udovoljavali im i kada su nas drugi kritikovali i govorili da to nije dobro za njih, da smo pogrešili. Sada smo ostali razočarani – jadala se ona. Prvo je, objašnjava, s njihovom ćerkom sve pošlo naopako.
– Moja ćerka nam je okrenula leđa zbog svađe koja je izbila kada smo joj suprug i ja rekli da se ne ponaša dobro prema detetu. Unuk je plakao u sitne sate i morao je da stoji za kaznu, što nas je povredilo. Tada je viknuo da je gladan, a ona mu je odgovorila da sada, za kaznu što nije jeo na vreme, sme da pije samo vodu. Mi, kao roditelji ili bake i deke, odgovorno smo rekli da mislimo da ovo nije dobro za dete. Naljutila se i rekla nam je strašne reči i napustila nas – opisuje gospođa Božena.
Njih dvoje doživeli su potpunu odbačenost od svojih najmilijih.
– Nismo se čuli godinama i nismo videli ni ćerku ni unuke. Posle nekoliko godina muž se razboleo, došli su da ga posete, ali samo na kratko. To je to. Nismo dobri, koliko god nam se sviđa – jadala se ona.
Sin kao poslednja nada
Polagali su nadu u sina, ali su sa njegove strane, tvrdi, napušteni.
– Sin je bio brižan, veoma dobar kao čovek, sve dok se nije oženio. Naša snaja nas je od početka omalovažavala i ismevala, tretirajući nas kao manje vredne. Sin joj je sve to dozvolio, uvek je bio na njenoj strani. Na svadbi katastrofe, sa nama se nisu družili ni sin ni snaha. Sve smo im oprostili i kada se unuka rodila, konačno je sve bilo u redu, čak smo je i pazili s vremena na vreme – otkrila je Božena.
Ipak, mir i sreća u široj porodici nisu dugo potrajali: Nije potrajalo, a sin i snaja su nam došli u posetu, saopštivši da je ponovo trudna. Slikam ultrazvuk i u šali pitam šta je to, a ona mi odgovara: Vanzemaljac. Gledam ćutke, ne razumem čemu takav odgovor. Onda je pitala da li je to šala ili sam ozbiljna, pa su otišli. Posle toga opet sve po starom – sin se ne javlja, niti dolazi.
Kakvi su, takvi su – naši su
Kako kažu u našem narodu, „kakvi su takvi su naši su“, pa su ovi dedovi, kad im se unuk rodio, zaboravili na sve svađe. Otišli su da ih posete, da vide unuka i usledio je novi šok: Čim smo ušli, snaja je otišla u prodavnicu. Posle kratkog vremena zove sina i pita da li smo još sa njima. Ne bi nas toliko bolelo što je ona otišla, bolelo nas je ponašanje našeg sina. Samo je ćutao. Onda smo odlučili da je najbolje da se povučemo i pustimo ih da žive kako žele. Od dvoje dece i petoro unučadi shvatili smo da nemamo nikoga – reči su nesrećne majke i bake.
Krštenja su bila revolucionarna
Krštenje unučadi za bake i deke je obično jedan od najvažnijih događaja kojima mogu prisustvovati. Ako ih ne pozovu, oni to vide gotovo kao tragediju. Gospođa Božena nam se poverila da ih je njen sin zvao, ali samo telefonom. Mislila je da će se bar sada udostojiti da dođe kod njih i da ih lepo pozove na krštenja. To se nije ispunilo, pa su odlučili da ne odu.
Gospođa Božena završava ispovest rečima: Sve što je od ovoga sveta prolazno je i loše. Od srca im svima želim lep i srećan život i da nikada ne osete bol koji nastaje u srcu i duši kada umiru vaša živa deca, kada im srca i duše postanu hladni i arogantni, kada zaborave svoje roditelja i porodice iz koje potiču. Svi su nas napustili i zaboravili, ali Bog je sa nama i svima njima. On ih je blagoslovio i zaštitio od svega zla ovoga sveta. Draga naša deco i unuci koje ne poznajemo, volimo vas i molimo se za vas – poručila je njihova slomljena majka i baka Božena.
(Stil/ mojevrijeme.hr.)