U prebogatoj istoriji odnosa Grčke i Srbije mnogo je svetlih imena poput Rige od Fere, Karađorđa, Elefteriosa Venizelosa, kapetana ratnog broda „Temistokle” ratne mornarice Grčke potporučnika Marinosa Ritsudisa, koji je odbio naređenje da bombarduje Srbiju 1999. godine i zbog toga je osuđen… U kolektivnom sećanju našeg naroda u novijoj istoriji posebno mesto zauzima ime Janis Janulis.
Imao je samo trinaest godina kada su izmučeni vojnici Drinske divizije srpske vojske januara 1916. posle kataklizmične albanske golgote, stigli na ostrvo slobode u blizini njegovog sela. Pod maslinama koje su i danas svedoci nečuvene patnje srpske vojske u Velikom ratu vojnici su postavljali šatore u podnožju seoskog groblja i crkve. Pevao je sa njima „Tamo daleko”, piše portal Politika.
Donosio je koliko je mogao svojim novim prijateljima grčke agrume. Francuska vojska je pod rukovodstvom sjajnog organizatora generala De Mondezira, brzo i dobro organizovala intendantsku službu za oporavak srpske vojske na ostrvu Krfu. Posebno dragocena je bila pomoć Janisa i njegovih seljana u pokrivačima i džakovima od kozje dlake koji su dobro štitili srpske vojnike od kiše i hladnoće kada je ubrzo po dolasku na Krf pala temperature na minus jedan, naglasio je tada na svečanosti povodom otkrivanja spomenika Janisu Janulisu nezaboravan govornik potpukovnik Miloš Prelević.
Srbi su se štitili koliko su mogli od mraza i bolesti, drhteći ali nisu posekli nijedno sveto drvo na Krfu – maslinu. Družio se Janis sa srpskim vojnicima koji su ga zavoleli. Plakao je zajedno sa njima kada su sahranjivali mrtve drugove. I na njegovoj njivi u podnožju seoskog groblja sahranjivani su umrli srpski borci.
Posle nekoliko godina od završetka Velikog rata izgrađeno je zajedničko groblje Drinske divizije u blizini crkve. Podignuta je velika piramida od kamena i uklesana su imena poginulih ratnika. Posle toga Janis nije želeo, iz pijeteta prema umrlim srpskim ratnicima, da ore svoju njivu. Zarasla je u korov dok su okolne uređivane kao vrtovi. Tokom boravka u Ageos Mateosu 1988. godine ondašnji urednik NIN-a Đoko Stojičić je saznao za ovaj veličanstveni gest grčkog seljaka i napisao tekst.
Autor ovih redaka ga je pročitao i narednog dana po objavljivanju, rano ujutru otišao kod predsednika Invest banke Boška Kostića, da ga obavesti da će kao predsednik Sindikalne organizacije Invest banke pokrenuti akciju izgradnje spomenika ovom istinskom prijatelju srpskog naroda. Pružio mi je ruku za ideju i obećao pomoć.
Odmah po objavljivanju ove odluke sindikata Invest banke javio mi se akademski vajar i profesor paraćinske gimnazije Slobodan Stojanović, čiji je deda takođe bio solunac, sa željom da besplatno uradi lik Janulisa. Već početkom leta vrlo uspešna bista Janulisa je bila izlivena. Na prigodnoj svečanosti u San Mateosu, uz intoniranje himni Grčke i Srbije, porodici Janisa Janulisa je predat spomenik koja ga je, u saradnji sa crkvenim vlastima Krfa, postavila u porti crkve u San Mateosu.
Pored spomenika skoro cele godine ima cveća koje ostavljaju srpski turisti, posebno tokom leta. Na ovom drugom spomeniku grčkom čoveku velikog srca, pored spomenika umrlim vojnicima Drinske divizije, piše: „Sinu slavnih Helena od srpskog naroda”. Neko je, najverovatnije iz Udruženja za čuvanje uspomena ratnika iz Prvog svetskog rata, dozvolio sebi da se izbriše istina da su radnici Invest banke iz cele ondašnje Jugoslavije svojim angažovanjem i novcem realizovali ovaj nezaboravan gest pažnje ovom čoveku. Ovo je prilika da naši vodiči turistima kažu istinu koja u sebi ima trajnu poruku.
Inače, Janis Janulis od prošle godine ima i svoju ulicu u Beogradu koja se nalazi na teritoriji opštine Voždovac, kod Doma zdravlja „Šumice“