Što je rana koju nosite u sebi dublja, češće patite i osećate potrebu da se pretvarate. Kako da prepoznate sopstvene maske i maske koje drugi ljudi nose? Saznajte kroz psihološki test Liz Burbo pod nazivom „5 povreda“!
Ako je detetu dozvoljeno da bude ono što jeste, ono će se ponašati normalno, balansirano i nikada neće imati krizu. Nažalost, takva deca, a kasnije odrasli, gotovo da i ne postoje. Većina njih kroz odrastanje prolazi 4 faze.
Prva faza je otkrivanje radosti postojanja, odnosno upoznavanje samog sebe. Druga faza je tuga jer ne možeš da budeš to što jesi (kazne zbog ponašanja) i spoznaja povreda. Treća faza je period krize i pobune, a četvrta svest i stvaranje maske, odnosno nove ličnosti koja odgovara očekivanjima zrelih odraslih osoba.
Psihološki test „5 povreda (trauma)“
Mnogi ljudi se zaglave u trećoj fazi, pa dugo, dugo ostaju u stanju besa, krize i kontriranja. Tokom treće i četvrte faze, mi stvaramo novu ličnost, tačnije masku, koja nam služi kao zaštita od bola koji smo iskusili u drugoj fazi. Postoji samo 5 takvih maski i one odgovaraju pet glavnih mentalnih trauma koji čovek mora da iskusi.
Koje su to maske? Predstavljamo vam listu maski zajedno sa povredama koje one prikrivaju!
1. Odbačeni ljudi nose masku begunca – uvek beže od svega i svakoga
Telo ovakvih ljudi uvek je nekako napeto. Jedna strana lica dosta se razlikuje od druge, asimetrija je očigledna. Ramena su povijena, ruke najčešće stisnute uz telo. Trude se da svojim telom zauzimaju što manje prostora.
Pogled odbačenog begunca često je odsutan, a misli negde daleko, gonjene strahom. Stvari i novac ne donose im zadovoljstvo, oni su željni ljubavi. Streme ka savršenstvu i opsednuti su duhovnim. Seksualni život im je na poslednjem mestu, često ga i odbijaju.
Njih je odbacivanje jednog od roditelja dovelo do mržnje. Često koriste reči „niko i ništa“, naročito kada govore o sebi i svojoj porodici. Lako prelaze iz faze ljubavi u fazu mržnje i željni su samoće. Na poslu se trude da budu nevidljivi i veruju da ih niko ne razume.
Plaše se pažnje drugih ljudi jer nisu sigurni kako treba da se ponašaju. Imaju veoma malo prijatelja, naročito tokom odrastanja. Ne veruju u sebe; sebe uvek potcenjuju. Plaše se dodira.
Nesvesno se brane i u najobičnijem razgovoru, skrštajući ruke preko grudi. Ljubav roditelja traže u istopolnom partneru. Plaše se grešaka i osuđivanja, javnog nastupa, ispita. Ne veruju u osećanja drugih ljudi pa beže od ljubavi. Pričaju veoma tiho, jedu malo.
Ne žele stručnu pomoć, sami sebe krive za sve. Skloni su respiratornim oboljenjima, vrtoglavicama, nesvesticama i aritmijama. Četso su to neželjena deca koja su na svet došla neplanirano ili su roditelji očekivali bebu suprotnog pola.
2. Napušteni ljudi su celog života od nekog ili nečeg zavisni
Mišići su im slabi, držanje loše. Imaju velike, lepe, tužne oči. Dramatizuju svaku situaciju. Vole da čine usluge i dobijaju komplimente i zahvalnice za to. Preuzimaju tuđe obaveze, a ne žele nikog da opterećuju svojim zahtevima i potrebama.
Plaše se da pričaju o manama partnera jer se plaše da ga i on ne napusti. Kad ih neko ponižava, pokazuju strpljenje i hrabrost. Samoubistvo im često pada na pamet. Plaše se autoriteta. Nijedan posao ne završavaju do kraja. Plaše se svih životnih promena.
Veoma su vezani za decu i voljene ljude. Žele da budu potrebni nekome. Vole dodire i često im se plače. Imaju potrebu za podrškom pažnjom, nečijim prisustvom. Neodlučni su. Često sebi predviđaju drastičan neuspeh.
Promenljivog su raspoloženja – čas su srećni, čas tužni. Imaju potrebu da se fizički vežu za nekoga – držanje za ruke ili pod ruku, zagrljaj, dodir. Žedni su ljubavi, prepoznavanja, pažnje po bilo koju cenu. Zbog pažnje čak mogu da postanu manipulatori.
Najveći strah im je strah od samoće. Apetit im je uvek dobar, uživaju da jedu sporo. Imaju česte napade depresije i histerije. Često pate od glavobolja, prehlada, astme. Ovo su obično deca napuštena između prve i treće godine života, o kojima su se starali drugi ljudi.
3. Trauma poniženja donosi masku mazohiste
Ovi ljudi se često bore za sebe i za druge. Lako se goje, a teško mršave. Same sebe krive za nespretnost kojoj su skloni. Žele da imaju nekoga ko će im govorite šta da radi. Sami sebe dovode u položaj roba, i kod kuće i na poslu. Žele da budu jedinstveni i značajni.
Obično kriju velike traume – silovanje, boravak u zatvoru…Izuzetno su osetljivi, ali zanemaruju svoje potrebe. U seksu su stidljivi, u životu veruju da su bezvredni. Vole male stvari, vezuju se za predmete. Rukopis im je veoma sitan.
Sami sebe osuđuju i ponižavaju, čak i pred drugima. Skloni su izazivanju osećaja krivice kod drugih. Podsvesno su željni slobode, često nemaju meru u hrani, piću, seksu.
Sa druge strane, plaše se te iste slobode, kao i ograničenja, obaveza i zadataka. Rade poslove koje ne vole, zanemaruju ugađanje duši. Veruju da je seks greh, imaju visok stepen samokontrole. Sramota ih je da pokazuju telo. Obožavaju slatkiše.
Često pate od bolova u leđima, grlu. Pate od prošitenih vena i bolesti jetre. Ovi ljudi često se sećaju kako je roditelje bilo sramota njih ili njihovog ponašanja i kako su kažnjavani na užasne načine.
4. Trauma izdaje = želja za kontrolom
Telo ovih ljudi zrači snagom. Često su mišićavi, ali često imaju i višak kilograma. Njihove oči su kao skener – mnogo toga čitaju i shvataju na prvi pogled. Žele da sve urade sani, da budu jaki i odgovorni. Posvećeni su i lojalni, ali nestrpljivi. Nemaju živaca za sporost u bilo kojoj situaciji.
Po svaku cenu žele da zauzmu primat. Sve računaju, vole da predviđaju, veoma su precizni. Kritikuju tuđu neodgovornost i mane, a kod sebe to isto nikad ne primećuju. Ne izbegavaju konflikte. Imaju sjajno pamćenje, ali nikome ne veruju.
Osuđuju svakog ko ne misli kao oni. Žele sve i svakoga da kontrolišu. Žele da je njihova reč poslednja. Žele sve da znaju. Skloni su manipulaciji da bi postigli svoje ciljeve. Voljenoj osobi ne veruju potpuno i često su ljubomorni. Parnera porede sa roditeljem suprotnog pola. Plaše se rastanaka. Imaju odličan apetit, jedu veoma brzo, obožavaju začine.
Glasni su, pate od artritisa, zapaljenja zglobova (posebno kolena i ramena) i herpesa. Roditelji ljudi sa maskom mazohista u detinjstvu su bili izdani od strane roditelja; nisu ispunjavali obećanja i često su zloupotrebljavali njihovo poverenje.
5. Nepravda u detinjstvu rađa veoma stroge ljude
Ukočeno telo, savršena linija, čvrsti, napeti pokreti, perfektno držanje, prelepa koža i sjaj na licu odlikuju stroge ljude koji su nekada pretrpeli puno nepravde. Teže ka savršenstvu, pravdi, besprekornosti. Beži od sopstvenih osećanja jer ih se plaši. Voli da bude produktivan, izražen je optimista, plaši se gojenja. Nikad nema vremena jer se za sve dugo priprema.
Samokritičan je, sam sebe potcenjuje. Sve ekstremno razdvaja na dobro i loše, tačno i netačno. Dinamičan, voli brzinu, sebi ne ugađa. U neprijatnim situacijama se zacrveni. Previše zahtevaju od sebe. Vole da naređuju, obožavaju odeću tamnih boja. Stalno porede sebe sa boljima i gorima.
Sramota ih je da troše vreme na kupovinu. Ne voli poklone. Ne zna kako da pokaže ljubav. Deluje hladno i bezosećajno, ima poteškoća u komunikaciji sa bliskim ljudima. Plaši se dodira, flertuje samo sa distance. Sanja o savšrenoj vezi, plaši se razočaranja. Govori gotovo mehanički. Ovakve žene često su frigidne, a muškarci impotentni. Nervozni su.
Roditelj istog pola ovih ljudi je verovatno između četvrte i šeste godine bio strog, netolerantan i svakog dana su slušali stroge kritike. Na njih su roditelji preneli hladnoću, nemogućnost da pokažu osećanja i budu shvaćeni.
Da li ste negde prepoznali sebe ili nekog koga poznajete? Podelite sa nama u komentarima!
(Izvor: Stil)