Puhača je istakla da je policajaca u školi bilo uvek, ali da je zbog trenutne situacije njihovo prisustvo pojačano, kao i da su dobili šira ovlašćenja
Malo ko se seća i od prosvetnih radnika da je svojevremeno svaka škola imala i socijalnog radnika, jer su mnogi otišli nakon Pravilnika iz 2015. zbog racionalizacije troškova. Danas radi od 40 do 50 i to uglavnom u specijalnim školama.
Tragedija u školi Vladislav Ribnikar ogolila je problem na koji prosvetari godinama ukazuju ,a to je broj psihologa i pedagoga, koji su neophodni u svakoj školi kako bi rad sa decom bio potpun.
Zašto je smanjenjen broja zaposlenih u stručnim službama išlo na uštrb socijalnih radnika i zbog čega je njihova uloga važna, zašto nam je nedostajalo toliko empatije i solidarnosti na koje se sada svom snagom pozivamo, može li škola zaista postati sigurno mesto za odrastanje i obrazovanje dece, ali i šta je donelo pojačano prisustvo policije u osnovnim i srednjim školama i koliko ono u ovom trenutku uliva sigurnost đacima, roditeljima i nastavnicima?
Na ova pitanja odgovarali su u jutarnjem programu Kurir televizije zamenica načelnika Odeljenja u službi za suzbijanje kriminala MUP-aJasmina Puhača i psiholog Željko Mašovićem.
– Čujem neke predloge za uvođenje časa empatije. To je kao da učiš čoveka da bude čovek. Čovek se rađa sa empatijom. Svako malo dete osim u specijalnim slučajevima ima empatiju i ona kada bi se nagrađivala i pohranjivala to bi bilo dobro. Međutim, sistemski, na globalnom planu se radi na tome da je čovek čoveku vuk, da je neko drugi protivnik u takmičenju za ne znam šta – rekao je Mašović.
Smatra da je osnovni problem u načinu na koji deca i mladi doživljavaju sebe:
– Divno bi bilo da čovek gleda sebe kao jedinstveno, najlepše, najpametnije ljudsko biće. Suština priča je baš u tome. Ako ti sebe vidiš na taj način, s kim se ti druže takmičiš? Isto tako gledaš i drugu osobu. Mi smo svi različiti. Nemam potrebu ja da gazim drugog čoveka da bih pokazao da sam ja super!
A što se tiče policajaca u školama Puhača je istakla da je njih bilo uvek, ali da je zbog trenutne situacije njihovo prisustvo pojačano, kao i da su dobili šira ovlašćenja:
– Školski policajci funkcionišu na području svih škola još od 2002. druge godine, a 2008. se daje i tačniji opis za njihov rad. Oni su prošli obuku o pravima dece i krivično pravne zaštite maloletnih lica. Ono što je razlika jeste u broju školskih policajaca. Ranije je jedan policajac imao obavezu da oblilazi jednu, dve ili tri škole u zavisnosti od procene bezbednosti. U periodu ovih pojačanih mera bezbednosti policajaca ima više i zastupljeni su u svim školama. Trenutno ih ima oko 12.500 na području svih osnovnih i srednjih škola kojih na teritoriji Srbije ima oko 1.800. Policajci sada imaju malo šira ovlašćenja.
Mašović je istakao da je u školama nije toliki problem nedostatka socijalnih radnika već radnika sa zvanjem: specijalni pedagog.
– Mislim da je naročito u ovoj situaciji mnogo potrebniji specijalni pedagog od socijalnog radnika. Specijalni pedagog završava defektološki fakultet ali se bavi maloletničkom delikvencijom i resocijalizacijom dece. Oni nažalost nisu predviđeni za stučni kadar u školama. Završavaju fakultet i nemaju šta da rade. Socijalni radnik je u redu, ali on nema adekvatna znanja ni fiziološka ni psiholška. On je više za stvari poput funkcionalne i disfunkcionalne porodice – rekao je Mahović i izarazo uverenje da je svaka porodica u savremenom svetu o određenoj meri disfunkcionalna:
– Nažalost svet je došao u takvo stanje da je svaka porodica manje više disfunkcionalna. Ili je jednočlana ili nema jednog roditelja ili nema nijednog roditelja. Ako ima oba roditelja oni rade 24 časa, tako da je opet disfunkcionalna.
(Izvor: Espreso / Kurir)