Od 8. do 10. juna ove godine hrišćani slave praznik Silaska Svetog duha na apostole, koji uvek „pada“ 50. dan posle Uskrsa. U narodu se ovaj praznik zove još i Pedesetnica, Trojica (negde Trojice), Duhovi i Trojčindan. Praznik traje tri dana, obeležen je crvenim slovom u kalendaru i prati ga niz običaja.
Duhovi su, zapravo, rođendan hrišćanske Crkve zabeležen u četiri Jevanđelja i spada u tri najvažnija praznika u hrišćanstvu, uz Božić i Uskrs. Reč je o takozvanom pokretnom prazniku, jer se uvek proslavlja pedesetog dana posle Uskrsa i desetog dana posle Vaznesenja, odnosno Spasovdana. Hrišćani širom sveta na Duhove praktikuju niz običaja za napredak i zaštitu porodice.
Veruje se da su, nakon događaja u Jerusalimu, apostoli bili nadahnuti božanskom silom od oca, sina i duha Svetoga, koji se, kao što je napisano, spustio u obliku ognjenih jezika na glave Hristovih učenika.
Na Pedesetnicu, Hristos je ispunio obećanje koje je dao učenicima na dan Vaznesenja kada im je rekao da idu iz Tavora u Jerusalim i čekaju dok im se Sveti duh ne pojavi i krsti ih – ali ne vodom, kao što je Sveti Jovan Krstitelj krstio, već božanskom vatrom koja će im dati snagu da propovedaju Jevanđelje svim narodima na svim jezicima.
Tačno deset dana posle Spasovdana, začula se huka nalik grmljavini nad domom dvanaestorice apostola. Pojavila se Bogorodica i ljudi su videli jarku svetlost i plamene jezike kako se spuštaju na glave Hristovih učenika.
U hrišćanstvu se smatra da su apostoli, iako nisu bili baš učeni, primili znanje svih jezika koje do tada nisu govorili, kao i snagu da dovrše delo Gospodnje za spasenje čovečanstva. Za hrišćanstvo je Pedesetnica početak svega, početak prvog obraćanja Hristovih učenika narodu.
Prema Jevanđelju, Sveti apostol Petar se najpre obratio okupljenom narodu i pozvao ih na pokajanje i krštenje. Tad je, kaže predanje, kršteno je 3.500 duša, što je stvorilo temelje današnje hrišćanske Crkve.
Običaji za Duhove
Kako je Silazak Svetog duha na apostole jedan od tri najvažnija praznika u hrišćanstvu, tako postoji i mnogo običaja koji se vezuju za ovaj praznik.
Na prvi dan Duhova u crkvama i hramovima služi se Sveta liturgija, tokom koje se unose trava, grančice lipe i cveće, od kojih se prave venčići.
Narod veruje da su ovi venčići posebno blagosloveni, jer su ispleteni u hramu Božjem na veliki dan, te da bi ih zbog toga trebalo čuvati uz ikonu do sledeće Pedesetnice. Veruje se, takođe, da duhovski venčići čuvaju ukućane od zla i donose im dobro zdravlje i napredak.
Venčiće u crkvi pletu svi, što simbolizuje jedinstvo i sabornost. Otud se i onima koji nisu u prilici da na Duhove dođu u crkvu nose venčići za zaštitu doma, da bi se pokazalo da nisu zaboravljeni i da ih neće mimoići milost Božija. Venčići, kao i osveštana vodica posle Svete liturgije koja se služi za Duhove, posebno se nose bolesnima, uz želje za brzo ozdravljenje.
Veruje se, takođe, da bi na prvi dan Duhova u crkve i hramove trebalo da dođu svi oni koji traže oprost grehova.
(Žena Blic)