Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 16. avgusta slave svetog prepodobnog Isakija, Dalmata i Fausta.
Kada se u Dalmatu probudio duh, prezreo je sve svetsko, napustio svoj čin u vojsci, uzeo svog jedinca Fausta i s njim krenuo u predgrađe Carigrada, kod porodice svetog Isakija, gde su obojica postali sveštenici.
Prepodobni Dalmat je prvo bio oficir caru Teodosiju Velikom, koji ga je vrlo cenio i poštovao. Kasnije je, radi Boga, prezreo sve svetovno, pa ostavio ženu i decu i samo sa sinom Faustom otišao kod prepodobnog Isakija.
Prepodobni Isakije je u predgrađu Carigrada imao manastir. Tamo je Dalmatu i Faustu dao monaški čin, a oni su vodili veoma bogougodan život, prepun podviga i isposničkih muka.
Kad je prepodobni Isakije zašao u duboku starost i predosetio da se bliži kraj njegovog života, pozvao je crkvenu družinu i na mesto igumana postavio je prepodobnog Dalmata, po čijem imenu je cela porodica dobila naziv dalmatska.
Dalmat je živeo toliko isposnički da je jednom proveo četrdeset dana bez hrane, a postom i molitvom je pobedio demonsku silu.
Prepodobni Dalmat je vodio borbu i protiv vidljivih demona – jeretika nestorijanaca, koji su hulili Prečistu majku Božiju.
Bio je pomoćnik svetim ocima na Trećem Vaseljnskom Saboru, održanom u Efesu za vreme carovanja Teodosija mlađeg. Time je Dalmat stekao ljubav cara i svetih otaca, pa je proglašen za starešinu manastira.
Nakon što je ugodio Bogu, u dubokoj starosti se predstavio k Njemu. Tako je i njegov sin, prepodobni Faust, nakon što je prošao svaki bogougodni podvig i proveo život u isposništvu, prešao u besmrtni život.
OBIČAJI
Kako su Dalmat i Faust napustili porodice zbog ljubavi prema Hristu, običaji vezani za ovaj dan nalažu da odete u crkvu, zapalite sveću i pomolite se ovim svetiteljima za očuvanje mira i sloge u porodici.
(Alo)