Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju dan posvećen Svetom sveštenomučeniku Haralampiju, u narodu poznatom i kao „gospodar svih bolesti.
Srbi veruju da je Sveti Haralampije imao velike isceliteljske moći, pa je najveći broj običaja u vezi sa zdravljem i izlečenjem. Među njima je verovanje da majke u nekim delovima Srbije na današnji dan obavezno vode svoju decu u crkvu.
Valja se, kažu, i da bolesni na ovaj dan odu svom lekaru. Za ime ovog sveca vezano je još jedno lepo verovanje da će dete kom na ovaj dan ispadne prvi ili nikne novi zub celog života biti srećno kao i da će nad njim bdeti upravo Sveti Haralampije.
Ime ovog sveca je grčkog porekla i znači radosna svetlost. Bio je episkop u Magneziji (Tesalija) u 2. veku, a veruje se da je u 113. godini postradao zbog Hrista. SPC ga slavi 10. februara po crkvenom, a 23. februara po gregorijanskom kalendaru.
Manastir Podvrh, u blizini Bijelog Polja kraj reke Bistrice, čuva deo njegovih moštiju.
„Kada nasta strašno gonjenje hrišćana u vreme cara Septimija Severa, starac Haralampije ne krijaše se od gonitelja, nego slobodno i javno propovedaše veru Hristovu. Sve muke pretrpe kao u tuđem telu. A kad s njega živa kožu odraše, nezlobivi svetac reče carskim vojnicima: „Hvala vam, braćo, za to što ostrugavši moje staro telo, vi obnoviste duh moj za novi, večni život“.
Mnogobrojna čudesa učini, i mnoge u veru obrati. Čak i careva kći Galina napusti neznaboštvo svoga oca i posta hrišćanka. Osuđen na smrt i izveden na gubilište sveti Haralampije uzdiže ruke k nebu i pomoli se Bogu za sve ljude, da im Bog dade telesno zdravlje i duševno spasenje, i da im umnoži plodove zemaljske.
„Gospode, ti znaš, da su ljudi meso i krv; oprosti im grehe, i izlij blagodat Tvoju na sve!“ Posle molitve ovaj sveti starac predade dušu svoju Bogu pre nego što dželat spusti mač na njegov vrat. Postrada 202. godine. Njegovo telo uze Galina i časno ga sahrani.
(Stil)