Nakon svih muka koje je doživeo tokom 14 godina zarobljeništva u jami, sveti sveštenomučenik Grigorije prosvetio je celu Jermeniju.
Rođen u znamenitoj familiji, koja je bila srodna carskoj kući Persijskoj (caru Artabanu) i Jermenskoj (caru Kursaru).
Kada ove dve kuće zaratiše među sobom, Grigorije se udalji u Kesariju Kapadokijsku, gde prvo pozna veru Hristovu, krsti se i oženi se. Iz toga braka imaše dva sina, Ortana i Arostana, i obojicu posveti na službu crkvi.
Po smrti svoje žene vrati se Grigorije u Jermeniju i stavi se na službu caru Tiridatu. I služaše Grigorije verno caru svome, i car voljaše Grigorija. No kada car saznade, da je Grigorije hrišćanin, naljuti se veoma, i poče ga savetovati da se odrekne vere Hristove i pokloni idolima.
Ne uspevši u tome ništa Tiridat udari na Grigorija teške muke, i posle mnogih muka baci ga u jednu duboku jamu, ispunjenu svakim otrovnim gadom, da bi ga tako sasvim umorio.
No Bog svevideći sačuva živa sv. Grigorija u toj jami punih 14 godina. Tiridat potom nastavi gonjenje hrišćana u carstvu svome, i udari na jedan ženski manastir, gde beše 37 sestara sa igumanijom Gajanijom.
Kada ih sve groznim mukama umori, polude Tiridat, i beše kao divlji vepar. Sestri carevoj pak javi se u snu neki muž presvetao i reče joj, da poludeli brat njen neće ozdraviti dokle se Grigorije ne izvadi iz jame.
Izvađen iz jame sv. Grigorije isceli i krsti Tiridata. Po tom Grigorije, po želji Tiridatovoj, posta episkopom Jermenije, i uz pomoć carevu, a najpre Božiju, prosveti svu Jermeniju i okolne strane verom Hristovom. I skonča sv. Grigorije svoj mnogotrudni život u starosti, oko 335. god.
Na njegovo mesto bi posvećen za episkopa sin mu Arostan. koji produži delo svoga oca, i telesnog i duhovnog. Arostan beše jedan od 318 sv. Otaca na I Vaseljenskom Saboru.
Beseda na ovaj dan
Onaj ko ima veliko blago, ima i malo. Neka niko, dakle, i ne pomisli, da Hristos Gospod nema carstvene vlasti i nad ovim svetom zato što On reče Pilatu: carstvo moje nije od ovoga sveta. Onaj ko poseduje neprolazno, vlada i nad prolaznim.
Gospod spominje Svoje neprolazno carstvo, nezavisno od vremena, nezavisno od truleži, nepravde, obmane i smrti. Kao kad bi neko rekao: blago moje nije u hartiji nego u zlatu. No zar onaj ko ima zlata, nema hartije? Zar ne gospodari zlato hartijom?
Ne kaže, dakle, Gospod Pilatu, da On nije car, nego, naprotiv, On hoće da kaže, da je On viši Car od svih careva, i da je Njegovo carstvo veće i silnije i postojanije od svih carstava zemaljskih. On ukazuje na Svoje glavno carstvo, od koga zavise sva carstva u vremenu i u prostoru.
Carstvo moje nije od ovoga sveta – ove reči ne znače, da On nema moći nad carstvom ovoga sveta nego baš naprotiv one potvrđuju Njegovu strašnu moć na ovim svetom. Ne pokazuju li sva dela Njegova na zemlji Njegovu nedostižnu gospodarsku moć nad ovim svetom?
Pred kojim se drugim carem, recite mi, vetar utišao, more umirilo? I zar ste zaboravili reči Njegove u Getsimaniji, da kad bi On samo hteo, dvanaest legiona anđela pritrčali bi Njemu u pomoć (Mat. 26, 53)? A jedan jedini angel ima silu veću od vaseljene.
Gospodar duša, gospodar je i tela. Gospodar večnosti, gospodar je i vremena. Gospodar najvećih dobara, gospodar je i malih dobara. Ništa se, braćo ne može izmaći moći svemoćnoga Isusa Hrista, Gospoda našeg, postradalog za nas po Svojoj volji i vaskrslog iz groba po Svojoj sili.
O Gospode Isuse Hriste, Spasitelju svemoćni, pomozi nam da ištemo carstva Tvog nebeskog, i da večno budemo s Tobom tamo gde nema greha ni smrti, no život i radost i mir. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
(Stil)