Naši stari kažu da bi sutra svaki đak trebalo da ponovi gradivo koje ga muči, a nakon toga da se pomoli Svetom Grigoriju Bogoslovu, jer se ovaj svetitelj smatra zaštitnikom mudrih i učenih ljudi.
Veruje se da će tako naučeno gradivo biti zauvek zapamćeno, pa ni dobra ocena neće izostati.
Ko je bio Sveti Grigorije?
Rođen u Nazianzu od oca Jelina i majke hrišćanke. Pre krštenja učio se u Atini zajedno sa Vasilijem Velikim i Julijanom Odstupnikom.
Često je on proricao Julijanu da će biti odstupnik od vere i gonitelj crkve, što se i zbilo. Na Grigorija je naročito mnogo uticala dobra mu majka Nona. Kada završi svoje učenje, Grigorije se krsti. Sveti Vasilije rukopoložio ga je za episkopa sasimskog, a car Teodosije Veliki uskoro ga pozove na upražnjeni presto arhiepiskopa carigradskog.
Sastavio je mnogobrojna dela, od kojih su mu najslavnija ona iz Bogoslovlja, zbog čega je i nazvan Bogoslovom. Naročito je znamenito po dubini njegovo delo Besede o Svetoj Trojici.
Još je pisao protiv jeretika Makedonija, koji je krivo učio o Duhu Svetome (kao da je Duh stvorenje Božje), i protiv Apolinarija, koji je krivo učio, kao da Hristos nije imao čovečje duše, nego da mu je božanstvo bilo mesto duše.
Naruči pre svih i čeka te model sa dvostruko većom memorijom po ceni osnovnog modela.
Pisao je takođe i protiv cara Julijana Odstupnika, svog nekadašnjeg školskog druga.
Kada na Saboru 381. godine, nasta rasprava oko njegovog izbora za arhiepiskopa, on se povuče sam, izjavivši: „Ne mogu nas lišiti Boga oni koji nas lišavaju prestola“. Zatim napusti Carigrad, ode u Nazijanz, i tamo je živeo do smrti u povučenosti, molitvi i pisanju korisnih knjiga.
Iako je celog života bio slabog zdravlja, ipak je doživeo osamdesetu godinu.Mošti su mu kasnije prenete u Rim, a glava mu se nalazi u Uspenskom soboru u Moskvi. Bio je i ostao veliko i divno svetlo crkve pravoslavne, kako po krotosti i čistoti karaktera tako i po nenadmašnoj dubini uma.
(Espreso / Informer)