Oni su prema hrišćanskoj i islamskoj tradiciji bili roditelji Deve Marije, odnosno Isusovi baba i deda.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju dan posvećen roditeljima presvete Bogorodice, svetim pravednicima Joakimu i Ani.
Sveti Joakim i Ana su, prema hrišćanskoj i islamskoj tradiciji, bili roditelji Deve Marije, odnosno Isusovi baba i deda. Ime Marijine majke se ne pominje nigde u kanonskim jevanđeljima niti Kuranu.
Prema predanju, Sveti Joakim je bio potomak cara Davida, a Ana – prvosveštenika Arona. Ana je bila najmlađa Matanova kći i, kada je odrasla, udala se za Joakima u Nazaretu. Živeli su pobožno i često su odlazili u jerusalimski hram na molitvu.
U braku su živeli pedeset godina. Po tadašnjem shvatanju i verovanju, oni koji nisu imali decu bili su veliki grešnici, pa im je Bog zbog toga uskratio decu. Tako i drugi koji su imali decu, smatrali su Joakima i Anu nedostojnima. Ipak, oni nisu gubili nadu i veru u Boga.
Danonoćno su se molili da ih Bog obraduje i da na njima učini čudo kao nekada na Avramu i Sari, Zahariju i Jelisaveti i da im podari jedno dete za utehu u starosti.
Nakon toliko vremena, prvosveštenik u Hramu je uskratio Joakimu pravo da prinese žrtvu Bogu jer „nije stvorio potomstvo za Izrael“.
Zbog ovog postupka, Joakim se povukao u pustinju gde je danima tugovao, sve dok mu se nije ukazao anđeo sa najlepšim vestima za njega – da će ga Bog blagosloviti detetom.
Isti anđeo prikazao se i Ani, rekavši joj da će se dogoditi rođenje „kćeri preblagoslovene, kojom će se blagosloviti svi narodi na zemlji, i kroz koju će doći spasenje svetu“, piše Istorijski zabavnik.
I tako je Ana rodila kćerku i dala joj ime Marija. Njihova kćer je kasnije rodila Hrista, te su na taj način oni postali bogooci, tj. bogopraroditelji. Joakim je živeo 80, a Ana — 79 godina.
Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, Sveti pravednici Joakim i Ana se slave 22. septembra. Manastir Janja im je posvećen.
Običaji i verovanja
Dan posvećen svetim pravednicim Joakimu i Ani, roditeljima presvete Bogorodice obelež je u kalendaru crnim slovom, ali je veoma poštovan i sadrži nekoliko običaja.
Predanja kažu da na ovaj dan treba darivati siromahe. Ali treba biti obazriv i ne dozvoliti gordosti da prodre u srce prilikom darivanja. U mislima treba da bude kako su siromasi jednaki svima ostalima, a prilog dajemo Hristu.
Važno je da vlada mir među članovima porodice tokom celog dana, kako bi ih pratila sreća cele naredne godine. Zato i onaj ko nije razgovarao sa svojim najbližima, na ovaj dan treba da se pomiri sa njima.
Isto tako se veruje da voljenim osobama treba podariti poklon zamotan u crveni papir.
(SD)