U subotu, 21. septembra, slavi se praznik rođenja Presvete Bogorodice, u narodu poznat kao Mala Gospojina.
Ovaj dan je označen crvenim slovom u crkvenom kalendaru i smatra se jednim od značajnijih praznika.
U narodu je ovaj praznik posebno povezan sa običajima koji slave rađanje. U mnogim krajevima, porodice slave u svečanom raspoloženju, a često se održavaju i vašari.
Žene na Malu Gospojinu ne bi trebalo da obavljaju kućne poslove, kao što su pranje veša ili čišćenje, jer se veruje da poslovi koji se rade rukama na taj dan donose nesreću.
Takođe, nije preporučljivo započinjati nove projekte na ovaj dan, već ih treba odložiti.
Prema narodnom verovanju, ako je na Malu Gospojinu vreme vedro, očekuje se sunčana jesen i zima.
Priča o Presvetoj Bogorodici govori da su joj roditelji Joakim i Ana bili veoma stari kada su je dobili. Marija je rođena u Nazaretu, a već u trećoj godini odvedena je u Jerusalimski hram, gde je od sedme godine živela u molitvi i bogosluženju.
U 15. godini, arhangel Gavrilo joj je objavio da će roditi Sina Božijeg. Nakon Hristovog rođenja, Marija ga je pratila kroz život, a posle njegovog vaznesenja, živela je još 24 godine, pomažući bolesnima i siromašnima.
Prema predanju, kada je sahranjena, njeno telo je postalo nevidljivo.
(Alo)