Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici za dva dana, 14. januara (prvog januara po starom kalendaru), slave prvi dan nove godine, kao i Mali Božić – dan posvećen obrezanju Isusa Hrista i Svetog Vasilija Velikog ili Vasiljevdan.
Praznik Mali Božić prate brojni običaji, a najvažniji je svakako priprema vasilice odnosno obredne pogače za sreću koju mesimo u čast Svetog Vasilija.
Vasilica se u različitim krajevima Srbije priprema na različite načine: negde od kukurznog, negde od belog brašna, a u određenim delovima zemlje mesi se i slatka vasilica sa medom.
U pojedinim krajevima pored ove pogače, mese i krofne u koje se stavlja novčić, kao u božićnu česnicu.
Nekada su devojke ovaj dan koristile za gatanje kako bi saznale za koga će se udati, pa tako zanimljiva „metoda“ potiče iz Bosne – u davna vremena devojke bi se pre svanuća pele na tavan i bacale odeću i obuću napolje. Ako cipela padne usmerena od kuće, znači da će se te godine udati i to u pravcu u kome je okrenuta cipela.
Praktikovala se nekada ujutro na Mali Božić da domaćica uzme sneg, utrči u sobu, baci ga na decu i vikne: „Beži vruća, gonite studena!“. Verovalo se da se time štite deca od temperature ili groznice. Posle ovoga deca bi skidala sa sebe odela i prebacivala ih preko grana šljiva ili jabuka, kako bi se „očistila od vaši“.
Na ovaj dan u nekim krajevima dolazi i polaznik ili položajnik, a u selima pored Gruže domaćica mu jednom pređom veže teme i donju vilicu, a drugim čelo i zatiljak, da „zveri ne bi napale stoku“.
Ustaljena je i praksa da se pažljivo gleda u nebo i posmatra vreme. Ako 14. januara padne sneg ili bude oblačno, čeka nas rodna godina. Suvo vreme, veruje se, donosi i sušnu godinu pred nama.
Običaj koji se zadržao do današnjih dana jeste da se na na ovaj dan moli za izbavljenje od svih nevolja, plodove zemaljske, pobedu nad nad krivoverstvom… Tu je verovanje da se ne treba svađati, jer će ljude u protivnom cele godine terati baksuz.
(Žena Blic)