Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju sutra, 31. januara, praznik svetog Atanasija Velikog, za koji se vezuje nesvakidašnji običaj. Sveti Atanasije Veliki, arhiepiskop aleksandrijski, rođen je u Aleksandriji 296. godine, u ranom detinjstvu okrenuo se duhovnosti.
Kao đakon arhiepiskopa Aleksandra ovaj svetac prisustvovao je Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji. Doprineo je učvršćivanju pravoslavlja, a naročito pisanjem Simbola vere koji je usvojen na Saboru.
Atanasije je možda i jedan od najklevetanijih i najprogonjenijih svetitelja. Progonili su ga carevi Konstancije, Julijan i Valent, jeretik Arije i njegovi sledbenici, episkop Jevsevije nikomidijski i mnogi drugi.
Na jugu Srbije do danas je ostala sačuvana priča o svetitelju koji je živeo početkom četvrtog veka, a po toj priči đavo je iskušavao ovog sveca, prerušivši se u najlepšu devojku koja ga je mamila da se odrekne Boga i da joj se pridruži u obožavanju nečastivog.
Sveti Atanasije je shvatio da se radi o prevari pa je zamolio devojku da mu pokaže đavoljsku moć tako što će uskočiti u mali ćup. Čim je to uradila, on je odmah zatvorio posudu i bacio je u more.
Kako kaže legenda, ćup je godinama plutao, sve dok ga nisu pronašli ribari koji su ga otvorili. Tako je đavo ponovo izašao i i danas luta svetom iskušavajući i kvareći ljude.
Zbog ove priče, postoji verovanje da čim zagrmi, đavo pomisli da to ide Sveti Atanasije, uplaši se i odmah uskače u posude.
Zato je bitno da se na ovaj dan svi sudovi drže čvrsto zatvoreni. A u nekim krajevima naše zemlje svetog Atanasija slave vodeničari koji veruju da sutra đavoli vrebaju u virovima, pa vodenice neće raditi.
(Žena Blic)