Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra, trećeg dana Božića, slave Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, koji je slovio i za zaštitnika loze Nemanjića.
Kakvi običaji se vezuju za ovaj praznik?
Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda, zbog čega se zove i Prvomučenik. Njegovo stradanje desilo se godinu dana nakon silaska Duha Svetoga na apostole, odnosno iste godine kada se Gospod Isus Hristos vazneo na nebo.
Stradao je kao i Isus, jer je lažno optužen, uhapšen i osuđen da huli na Boga i Mojsija. Razjarena masa ljudi kamenovala ga je i tako je postao prvomučenik. Njegove poslednje reči su bile: „Gospode, ne uračunaj im greh ovaj“.
Ovo je jedna od rasprostranjenijih slava na našim prostorima, a značajna je i zbog toga jer je prva nakon Božića. Za nju se vezuje nekoliko običaja: tog dana se iznosi božićna slama iz kuće koja se prethodno pažljivo pomete.
Slama se nikako ne baca jer se veruje u njenu plodotvornu moć, već se stavlja u voćnjak, pčelinjak ili pomoćne zgrade u domaćinstvu.
Metla se više ne koristi za druge svrhe već se čuva u kući jer se veruje da ona donosi zdravlje. U Banatu i Sremu su božićnu slamu uklanjali već odmah po ponoći na Stevanjdan. Slamu su uklanjale žene, po pravilu ćuteći – da se ne čuje kako odlazi Božić.
(Žena Blic)