Vernici se na sutrašnji dan sećaju života i dela Sveštenomučenika Klimenta, episkopa ankirskog i svetitelja koji je postradao u doba cara Dioklecijana početkom 4. veka.
Sveštenomučenik Kliment bio je predodređen za velika dela još od najranijeg detinjstva. Naime, prema predanju, njegova majka – Efrosinija, prorekla mu je mučeničku smrt pre nego što je umrla kada je Kliment bio tek dečak od 12 godina.
Kliment se još kao mladić pročuo kao veliki dobročinitelj i sveti čovek. Iako je bio veoma mlad, pričalo se da poseduje “staračku mudrost” pa su i mnogi stariji ljudi dolazili i od njega tražili savete i pomoć.
Ovaj svetitelj je živeo povučeno, uzdržavajući se od bilo kakvog užitka i trudeći se da pobedi svoje telesne slabosti. Predanje kaže da se hranio samo hlebom i zeljem, i da celog života nije pojeo nijednu životinju.
Stari spisi navode da, od svih svetitelja “nikad niko od postanja sveta” nije mučen tako surovo i strašno kao Sveštenomučenik Kliment. Dogodilo se ovo u vreme progona hrišćana od strane cara Dioklecijana. Proveo je dvadeset osam godina na mukama i po tamnicama, ali se on nije odricao hrišćanske vere.
Legenda beleži i jednu zanimljivu priču iz života ovog svetitelja – Kada je Kliment doveden pred cara Dioklecijana u Rim, car je pred njega postavio na jednu stranu razna oruđa za mučenje, a na drugu darove, odlikovanja, odela, novac… Onda je rekao svetitelju da bira.
Sveštenomučenik Kliment je bez razmišljanja izabrao oruđa, a mučenje koje je usledilo bilo je strašno – komad po komad mesa otkidan mu je s tela, “tako da su se kosti belele ispod”, navode spisi.
Rimski vojnici su Klimenta konačno ubili 312. godine u crkvi u Ankiri i to dok je kao arhijerej služio crkvenu službu. Njegove mošti i danas počivaju na ovom mestu, gde mnogobrojni vernici dolaze jer se veruje da su čuda Svetog Klimenta bezbrojna i velika.
Zato što je veliki deo svog mučeničkog života proveo u zatvoru i mučenju, u nekim krajevima Srbije veruje se da na sutrašnji praznik niko ne bi trebalo da dira noževe i ostale oštre predmete kako ne bi “povređivao” rane Svetog Klimenta.
Takođe, iako sutra nije crveno slovo, trebalo bi izbegavati težak, fizički rad i sređivanje doma već dan provesti sa porodicom i prijateljima i na ovaj način proslaviti uspomenu na život i velika dela Sveštenomučenika Klimenta.
(Kurir)