Iako je u kalendaru SPC upisan crvenim slovom, Sveti Sava može i mrsno da se slavi, ako ne pada u sredu ili petak. Veruje se da ovaj svetitelj može da umiri more i oluje kao i da stvori vodu iz kamena.
Postoji i verovanje da na sutrašnji dan ne treba nositi crveno, kao ni oštriti noževe, britve i druge alate. Ovo verovanje potiče iz starih vremena, dok su seljaci strahovali da im vukovi ne pojedu stoku.
Sveti Sava se smatrao pastirom i zaštitnikom stoke, te se ona na Savindan po običaju sama puštala na ispašu. Međutim, crveno se nije nosilo jer se verovalo da boja krvi privlači vukove. Isto tako, nije valjalo otvarati britvu i oštriti noževe, niti bilo koji alat kako bi vukovima čeljusti ostale sklopljene.
Postoji i verovanje da je loš znak, ako na Svetog Savu grmi, te da će se sigurno nešto rđavo desiti, pošto su udari gromova izuzetno retka pojava zimi. Isto tako postoji i verovanje da sunčan dan na Svetog Savu donosi blagostanje i srećnu i rodnu godinu.
Iako je ovaj praznik obeležen crvenim slovom, na Svetog Savu za kućne poslove uglavnom važi kontra od onoga što je uobičajeno na velike praznike.
Baš zato što se stoka u staro vreme puštala sama na ispašu, smatralo se da domaćin Savindan treba da iskoristi za sve bitne kućne poslove. Stoga, i žene smeju da rade kućne poslove, a čak je poželjno da se obavi veliko spremanje.
Smatra se i da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo, makar pesmicu, jer će se u suprotnom ulenjiti i neće dovoljno napredovati cele godine.
(Espreso)