Blaga ili Blažena Marija spada u nepokretne praznike i iako nema „crveno slovo“ u crkvenom kalendaru. Među Srbima je izuzetno poštovan praznik. Naime, 4. avgust u stvari je spomen na Mariju Magdalenu. Bila je rodom iz gorskih predjela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila to ime.
Kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku ništa ne radi u kući, niti u polju, da se svetice ne bi uvredile. Dakle, taj dan domaćice treba da odmaraju.
Sa druge strane, veruje da dobre i poštene žene, koje žive ispravnim i bogougodnim životima, uvek, a naročito na sutrašnji dan, imaju zaštitu ove Blage Marije.
Narod veruje da, ako na njen praznik, žene odu u crkvu, pomole joj se i zapale sveću, mogu tražiti ispunjenje jedne želje i svetiteljka ih svakako neće odbiti.
Postoji pesma u narodu koja kaže:
Ognjem prži Ognjena Marija,
Gromom bije Gromovnik Ilija,
Mirom miri Mirnosna Marija…
Marija Magdalena u Žitijima svetih pominje se kao „mironosica ravnoapostolska“, rodom je iz iz gorskih predela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena.
U svojoj mladosti je bila grešnica, ali ju je Isus izbavio od grehova, a kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovedi. Zajedno sa Presvetom Bogorodicom tugovala je pod raspetim Hristom na Golgoti i tri puta je posetila njegov grob.
Prema jevanđeljima, posle Vaskrsenja Gospod joj se dva puta javio, dok se u predanju tvrdi da je posetila Rim, gde je caru Tiberiju darovala crveno bojeno jaje i pozdravila ga rečima: „Hristos vaskrse!“ (veruje se da je običaj farbanja vaskršnjih jaja vezan za ovaj događaj) i pred njim optužila Pontija Pilata, rimskog prokuratora u Judeji, da je nepravedno osudio Isusa Hrista.
Pilat je potom iz Jerusalima premešten u Galiju.
Iz Rima je Marija Magdalena otišla u Efes gde je pomagala svetom Jovanu Bogoslovu u propovedanju jevanđelja. Život je završila mirno u Efesu, a njene svete mošti kasnije su prenete u Carigrad.
(Espreso/Stil)