Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Svetu Petku, praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi. Praznik prate brojni običaji. Donosimo vam i molitivu koja je povezana sa ovim važnim datumom.
Sveta Petka smatra se zaštitnicom žena, čuvarkom siromašnih i bolesnih. Vernici joj se obraćaju za pomoć kroz molitvu naročito danas, tražeći spas od bolesti i drugih životnih nedaća.
Predanje kaže da je Sveta Petka rođena u gradu Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji krajem 10. veka. Poticala je iz imućne i pobožne porodice, a prema nekim izvorima poreklom je Srpkinja.
Posle smrti roditelja zamonašila se u Crkvi Svete Sofije u Carigradu. Nakon toga provela je godine u pustinji u postu, molitvi i usamljeničkom životu. U snu joj se javio anđeo i uputio je u otadžbinu da širi veru Hristovu.
Običaji na Svetu Petku
Slavska trpeza na dan Svete Petke ne sklanja se sa stola do sutradan. Kada gosti odu, domaćica bi trebalo da okadi trpezu tri puta kako bi Sveta Petka posetila i blagosiljala njen dom.
Veliki broj porodica slavi danas krsnu slavu, domaćini prizivaju ime Svete Petke u pomoć tako što pale tamjan i zalivaju slavski kolač vinom, dok u molitvama prizivaju Petkovicu ili Pejcindan.
Voda sa izvora manastira
Mošti ove svetiteljke prenošene su mnogo puta. Na molbu kneginje Milice počivale su i u Beogradu, danas se u kapeli Svete Petke nalazi samo njen mali prst. Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru Svete Petke, za čiju vodu se veruje da deluje isceljujuće na očne bolesti.
Danas bi trebalo posetiti manastire koji nosi ime ove svetiteljke i uzeti vodu sa izvora, ta voda se potom pije jer se veruje da je lekovita, a njome bi trebalo i ugasiti slavku sveću u ponoć, sveća bi trebalo da gori što duže tokom dana i čuva se do naredne slave i ima svojstvo zaštitnika porodice koja slavi.
Prema običajima, sutra bi trebalo izbegavati kućne poslove odnosno ne bi trebalo ništa obavljati po kući, poput šivenja, pranja veša da se ne „navukao gnev svetiteljke i da tokom godine ne bi trnule ruke“.
Devojke bi trebalo beru cveće i njime ukrase svoj dom da cele godine vladala sloga i mir u kući. Tu je i sledeći običaj, devojčice bi trebalo da obuku nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.
Devojke bi trebalo i da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice pa će u snu videti budućeg muža i šta ih čeka u životu, prema običaju. Jedan običaj kaže da bi te mrvice trebalo posuti na tavanu (ko ima ovu prostoriju) ili ispod kreveta pa će novi biti „proročki“.
Molitva Svetoj Petki koju možete izgovoriti na ovaj dan, zamolivši je za zdravlje i sreću, glasi:
Sveta Petko, Božja svetiteljko, moli Boga za nas. Udostojila si se gledanja lica Božjeg, kao čedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i tebe moliti za spasenje duša naših.
Slava si i pohvala Beogradu, gde čudotvorna voda tvoja privlači množine mnoge, kao negda Vitezda, i daje slepima vid, uzetim zdravlje, malaksalim snagu, i svima bodrosti i radosti, Hristova device, naša pomoćnice.
Budi i nadalje straža našem prestonom gradu, utvrdi ga u Pravoslavlju, pomozi vernicima, podigni nedužne i tužne, a usopšim roditeljima našim, braći i deci, izmoli večni pokoj i večno spasenje, sveta Petko, Božja svetiteljko.
Svima pomozi, pa i meni ne odmozi. Dobre u dobru složi, i svako im dobro umnoži. Da se kroz tebe proslavi Bog u Trojici, navek veka. Amin.
(Žena Blic)