Sveta velikomučenica Anastasija rodila se u Rimu u bogatom domu senatora, od oca paganina i majke hrišćanke. Od rane mladosti učila je o Gospodu Isusu, a učio ju je blagočestivim Hrisogonom.
Pod velikim pritiscima od strane svog oca, Anastasija je stupila u brak s neznabožačkim vlastelinom Publijem. Ipak, sa njim nikada nije legla i stupila u telesne veze, sve pod izgovorom da ima žensku bolest. Zbog toga je Publije često mučio zatvorom i glađu, dok kazne nije pooštrio kada je saznao da ona tajno odlazi u tamnice hrišćanskim mučenicima, odnosi im ponude, služi im, pere im rane, dreši uze njihove.
Ipak, Bog joj je pomogao da se reši tiranina. Publije je jednom pošao u Persiju, ali se, putujući morem, u njemu utopio. Tada je sveta Anastasija počela slobodno da služi mučenim hrišćanima i svojim velikim nasledstvom da teši siromahe deleći im milostinju.
Jednom car Dioklecijan beše u gradu Akvileji, pa naredi da mu dovedu ispovednika Hristova Hrisogona, Anastasijinog učitelja.
Po njegovoj zapovesti, Hrisogonu je odsečena glava, međutim carevom bezumlju tu nije bio kraj pa je naredio da se i tri sestre, hrišćanke Agapiju, Hioniju i Irinu takođe pogube i to tako što su prve dve bačene u oganj, a treća strelom prostreljena.
Anastasija je uzela njihova tela, zavila u belo platno i sahrani kako dolikuje. Nakon toga, otušla je u Makedoniju, gde je pomagala stradalnicima Hristovim. Tada su je prepoznali kao hrišćanku, uhapsili i vodili na više saslušanja kod raznih sudija. Želeći da umre za Hrista, Anastasija se neprestano molila njemu.
Anastasija se ponovo našla na mukama kada je izvesni načalnik Ulpijan hteo da iskoristi njeno telo, međutim pri tom pokušaju je oslepeo i naprasno izdahnuo. Velikomučenica je zbog toga osuđena na smrt glađu pa je u tamnici provela trideset dana bez hrane, hraneći se jedino suzama i molitvom.
Kako kazna nije uspela. ova svetica biva stavljena u lađu sa još nekoliko hrišćana da bude potopljena, no Bog ju je sačuvao i ove smrti.
Najzad, kazna koju nije preživela bilo je kada su je nad ognjem razapeli vezavši joj ruke i noge za četiri koca.
Tada je postradala i preselila se u Carstvo Hristovo 304. godine.
Veruje se da je ova velikomučenica zaštitnica žena, koje bi na sutrašnji dan trebalo da izgovore sledeću molitvu:
„Ovčica Tvoja Isuse, Anastasija, zove silnim glasom: `Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe.` Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.“
(Espreso/Mondo)