Miholjdan, koji slavimo u subotu, 12. oktobra 2024, u crkvenom kalendaru označen je crnim, podebljanim slovom.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, 12. oktobra 2024, obeležavaju praznik prepodobnog Kirijaka Otšelnika, u narodu poznat kao Miholjdan.
Miholjdan vekovima unazad na isti dan obeležavaju pravoslavci, katolici i protestanti širom Evrope.
Iako je uveliko počela, prema narodnom verovanju, prava jesen nastupa posle praznika. Veruje se i da su oni koji su rođeni na Miholjdan posebno nadareni i blagosloveni, kao i da će ih kroz život pratiti sreća.
Oko Miholjdana se vreme uglavnom prolepša i otopli, pa se kratak period od nekoliko dana oko praznika naziva Miholjsko leto. U nekim krajevima ga još zovu i Sirotinjsko leto, jer mu se uvek posebno raduje sirotinja.
Ovaj dan se naziva i mišji dan. Veruje se da miševi i poljske životinjice uginu na Miholjdan ako dotle u svoje jazbine nisu dopremili hranu za zimu.
Po brojnosti svečara, Miholjdan je na 13. mestu slava kod Srba. Sveti Kirjak je zaštitnik mnogih srpskih domova. U pojedinim selima održavaju se zavetine i organizuju litije.
Za razliku od mnogih drugih crkvenih praznika, narod kaže da na Miholjdan treba raditi u polju i završiti sve poslove, ali ne i u kući – čistiti, usisavati i slično.
Običaj verovatno potiče iz vremena kada su se početkom oktobra obavljali poslednji poljoprivredni radovi pred početak zime.
S tim u vezi, postoji verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati. I ovo uverenje takođe je utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti poslovima u polju.
(Espreso/BlicŽena)