Sutra se praznuje Lazareva subota, praznik u narodu poznat i kao Vrbica. Smatra se da je tog dana Isus Hrist vaskrsao Lazara iz groba, koji je već četiri dana bio mrtav. Na ovaj dan, običaj je da se oko struka nose grančice vrbe, a deca nose i zvončiće oko vrata, što simbolično predstavlja pozdrav Hristu, koji je ulazio u Jerusalim.
Na ovaj praznik se obično bere cveće, ali se nikako ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. To stvar, koju nikako na ovaj dan ne smete da zaboravite, jer je u narodu uvreženo verovanje da “kući neće ići” ako se o ovo pravilo oglušite.
Cvećem se rano ujutru kiti kuća, a vodom u kojoj je stajalo, umivaju se ukućani. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.
Pored toga da se ne unosi cveće u kuću, odrasli treba da su uzdržaniji – veruje se da nije dobro na Lazarevu subotu igrati i pevati.
U nekim krajevima Srbije sve do danas se zadržao običaj organizovanja povorke Lazarica na Vrbicu.
Reč je o neudatim, mladim devojkama koje, lepo obučene i bogato okićene, idu od kuće do kuće i pevaju. Domaćini ih pozdravljaju i daruju dimbolično tako dočekujući letnji period koji je pred nama.
Lazarice bi oblačile srpsku nošnju, a devojka koja je imala ulogu muškog Lazara oblačila bi svečanu devojačku narodnu nošnju.
Muški i ženski Lazar su par kao mlada i mladoženja, a simbolizuju proleće kad se priroda budi. Oni utiču na opštu plodnost i pevaju pesme za to. Lazarice obraćaju pažnju gde ima trudnica i dece, devojka za udaju ili mladić za ženidbu.
Domaćica ih posipa žitom, koje je simbol plodnosti, one tada pevaju:
“Rodilo se, porodilo, celu zemlju natežalo”, a potom ih daruje novcem, pasuljem ili jajima.
(Žena Blic)