Srpska pravoslavna crkva sutra slavi dan sećanja na Svetog mučenika Konona Isavrijskog, svetitelja iz 2. veka koji je zbog svoje vere i istrajnosti strašno stradao.
Priča kaže da je čitavog života Konon bio privučen ne ovozemaljskim blagom, već duhovnim i nebeskim. Sveti mučenik Konon Isavrijski, kako hrišćani veruju, poučen bi u veri Hristovoj i kršten u ime Presvete i Životvorne Trojice od samoga Arhangela Mihaila, i do same smrti nevidljivo ga je pratio ovaj anđeo Božji.
Priča kaže da je čitavog života Konon bio privučen ne ovozemaljskim blagom već duhovnim i nebeskim. Kad su ga roditelji silom oženili, on prvo veče uze sveću i stavi je pod sud, pa upita svoju nevestu: “Šta je bolje, svetlost ili tama?”
Ona odgovori: “Svetlost”.
Tada joj on poče govoriti o veri Hristovoj, i o duhovnom životu kao boljem i lepšem od telesnog te prema predanju tako uspe da i nju, a potom i svoje roditelje privede u veru Hristovu.
I tako je Konon nastavio da živi sa svojom nevestom, ali kao sa sestrom. Nakon što su mu preminuli roditelji, a ubrzo i supruga, potpuno se povukao iz svetovnog života i posvetio molitvi i postu. Još za života se pročuo kao sveti čovek, kome su mnogi dolazili po savet i utehu, a zabeležen je i kao veliki borac za širenje hrišćanstva.
Crkvene knjige kažu i da je činio mnoga čuda – pri jednom gonjenju bi uhvaćen i mučen, i sav izboden noževima. NJegovom krvlju mazahu se bolesnici i odmah isceljivahu.
Sveti mučenik Konon Isavrijski umro je u II veku, u svom rodnom gradu. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 5. marta po crkvenom, a 18. marta po gregorijanskom kalendaru.
I kao što je Arhangel Mihailo bdio nad Svetim Kononom čitavog života, stari kažu da ovaj svetitelj pazi i čuva vernike.
Poput anđela čuvara, on dolazi i vodi kroz život ljude koji mu se mlitvom obrate za pomoć rečima:
“Mučenik Tvoj Gospode, Konon, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: NJegovim molitvama spasi duše naše.”
BESEDA
Tako naredi Gospod Petru i ostalim apostolima kada presta govoriti. To znači, da On prvo daje pouku, pa odmah zatim poziva na delo. To isto i za nas važi: čim se naučimo nešto iz Jevanđelja, odmah treba da pođemo da to ostvarimo. Učenici delatelji mili su Gospodu, a ne samo učenici. Hajde na dubinu! Ukraj obale, iz plićine, govorio je Gospod narodu, koji je manje posvećen u tajne carstva Božjega, a apostole On poziva na dubinu. U plićini je manja opasnost, ali je i lov manji.
U plićini su zmije i žabe i drugi manji gadovi vodeni — to je sva opasnost; i u plićini su samo malene ribe — to je sav lov. A na velikoj dubini je i opasnost velika. Tamo su veliki zverovi morski i velike bure — to je opasnost; no tamo su i velike i dobre ribe u ogromnoj količini — to je lov. O posvećeni, hajde, dakle, na dubinu!
Ti si naš krmanoš, naša odbrana, naše pristanište, o svemoćni Spasitelju! Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Hajde na dubinu tajanstvenog mora životnog, no ne kreći se bez Hrista na lađi svojoj. Nipošto. Jer ne samo što možeš provesti svu noć svoga života ne ulovivši ništa kao što se Petar žaljaše: svu noć smo se trudili, i ništa ne uhvatismo — ne samo to, nego možeš i gore proći, ako Hristos nije na lađi. Mogu te bure skovitlati i u ponor baciti, mogu te i golemi zverovi morski pojesti.
Bure to su strasti tvoje sopstvene, o posvećeni, koje idu s tobom neminovno, ako se kreneš na dubinu bez Hrista. Golemi zverovi morski to su demoni, koji za tren oka mogu tebe upropastiti kao što za tren oka upropastiše veliki krd svinja od dve hiljade.
Ideš li pak s Hristom na dubinu, ne boj se ništa, no radosno i hrabro idi, pripijen uz Gospoda. Ulovićeš najbolji lov, i napunićeš njime obe lađe, i telesnu i duševnu. Najbolji lov ulovićeš, o posvećeni, i bez opasnosti izaći ćeš na obalu, na obalu Carstva Hristovoga. Samo nikud bez Hrista! Ni u plićinu, ni na dubinu. U plićini će ti dosaditi i glad i mnogi sitni gad, a na dubini će te zlo preveliko snaći.
(Mediji)