Prvi čovek NATO Jens Stoltenberg obratio se u svom tekstu ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i prokomentarisao rat u Ukrajini koji je obeležio odlazeću 2022. godinu.
Godina 2022. je bila najizazovnija za evropsku bezbednost od Drugog svetskog rata. Bila je to i izuzetno bolna godina za narod Ukrajine. Za predsednika Vladimira Putina ovo je bila godina sumornog neuspeha.
Napravio je dve velike strateške greške kada je pokrenuo svoju brutalnu invaziju, piše u svom autorskom tekstu generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg za Fajnenšl Tajms.
Prvo, Putin je potcenio Ukrajinu. Mislio je da može zauzeti Kijev i obezglaviti vladu za nekoliko dana. Deset meseci kasnije, ukrajinski narod, oružane snage i rukovodstvo nastavljaju da brane svoju domovinu veštinom, hrabrošću i odlučnošću koji su inspirisali svet.
Desetine hiljada ruskih vojnika su povređene ili ubijene. Otprilike milion ljudi napustilo je Rusiju od početka godine, mnogi da bi izbegli regrutaciju za rat u koji ne veruju. Ovaj rat izbora ostavio je Rusiju siromašnijom i više izolovanom nego decenijama.
Druga Putinova greška je bila potcenjivanje jedinstva NATO. Mislio je da može da nas podeli i odvrati od podrške Ukrajini. Iako NATO nije strana u ovom sukobu, saveznici su ujedinjeniji nego ikada u pružanju vojne pomoći bez presedana kako bi podržali pravo Ukrajine na samoodbranu, koje je sadržano u povelji UN, i pomogli joj da ostane slobodna i demokratska zemlja.
Ovo se zasniva na dugogodišnjoj podršci NATO-a Ukrajini. Od 2014. SAD, UK, Kanada i drugi saveznici u NATO-u obučili su desetine hiljada ukrajinskih vojnika i podržali reformu oružanih snaga. Dakle, kada je Rusija pokrenula svoju invaziju u punom obimu u februaru, ukrajinske oružane snage su bile bolje vođene, bolje obučene i bolje opremljene da se odupru novoj agresiji Rusije.
Od februara, saveznici isporučuju Ukrajini napredne sisteme protivvazdušne odbrane, oružje, municiju, gorivo, zimske uniforme i generatore. Ovo čini razliku na terenu svaki dan. NATO takođe radi sa odbrambenom industrijom, i kroz naš proces odbrambenog planiranja, kako bi popunio iscrpljene zalihe oružja i municije i masovno pojačao proizvodnju — za Ukrajinu i za našu odbranu.
Putin je tvrdio da želi manje NATO na ruskim granicama. On dobija suprotno – jači, veći NATO. Nakon što je Rusija ilegalno zauzela Krim 2014. godine, NATO je sproveo najveći remont naše kolektivne odbrane u jednoj generaciji.
Sada dodatno pojačavamo naše prisustvo na istočnom krilu i spremnost naših snaga širom alijanse. Finska i Švedska će se uskoro pridružiti NATO-u kao punopravne članice, što je korak koji je teško zamisliti pre ruske invazije.
Putin završava svoju godinu neuspeha sa više okrutnosti prema ukrajinskim civilima, gradovima, infrastrukturi i zdravstvenim ustanovama. Namerni napadi na civile su ratni zločini i odgovorni moraju odgovarati.
Oko 12 miliona ljudi, više od četvrtine stanovništva Ukrajine, prekinuto je snabdevanje energijom. Milioni Ukrajinaca su pobegli u inostranstvo. Mnogi, uključujući i decu, prisilno su deportovani u Rusiju. Uprkos ruskim poricanjima, ukrajinske vlasti i međunarodni eksperti istražuju mnoge izveštaje da su pripadnici ruskih snaga počinili silovanje, mučenje i pogubljenja po kratkom postupku.
Poslednjih meseci, ruski lideri su mobilisali preko 200.000 dodatnih vojnika i pokazali spremnost da uzmu veliki broj žrtava. Oni traže više oružja i municije od drugih autoritarnih režima, kao što je Iran. Rusija se nada da će zamrznuti rat kako bi omogućila svojim snagama da se pregrupisaju, naoružaju i pokušaju da pokrenu obnovljenu ofanzivu.
Predsednik Volodimir Zelenski predložio je Rusiji da počne sa povlačenjem trupa do Božića kao korak za okončanje sukoba, ali je Moskva to otvoreno odbacila. Putin je bio taj koji je započeo rat. On to može da okonča danas tako što će otići iz Ukrajine. Trenutno ne pokazuje znake da traži pravi mir.
Većina ratova se završava pregovorima, a Zelenski je izneo svoj mirovni plan. Ali ne zaboravimo da je ono što se dešava za pregovaračkim stolom neraskidivo povezano sa onim što se dešava na bojnom polju. Moramo da nastavimo da podržavamo Ukrajinu kako bi ona preovladala kao suverena, nezavisna država u Evropi.
Ako Putin pobedi u Ukrajini, poruka Rusiji — i drugim autoritarnim režimima — biće da će im sila dati ono što žele. Ovo bi bila katastrofa za Ukrajinu. Ali to bi takođe učinilo ceo svet opasnijim, a sve nas ranjivijim. Tako da je u našem sopstvenom bezbednosnom interesu da zadržimo našu podršku Ukrajini ove zime, i onoliko koliko je potrebno.
NATO saveznici su jaki i ujedinjeni. Branićemo svaki pedalj savezničke teritorije. I mi ćemo stajati uz Ukrajinu, za njenu budućnost i za našu.
(Izvor: Mondo)