Stari Sloveni verovali su neke biljke ne smemo da sadimo u dvorištu. Osim ‘dobrih’ biljaka koje donose mir i blagostanje kući postoje i one koje su smatrali ‘zlim’. Ovo su takve biljke:
Orah
Orasi su sastavni deo postavke na stolu za Badnji dan i Božić. Reč je o drvetu koje je izazivalo veliko poštovanje, ali i strah kod naših starih. Verovalo se da nije dobro imati orah u blizini kuće, kako zbog žila koje mogu da sruše dom, tako i zbog senke koja pada na kuću, a za koju se verovalo da predviđa smrt. Slično, nije dobro sediti u hladovini orahovog drveta.
Tuja
Tuja se sadila po grobljima i daleko od kuće, jer je otrovna. Kada se nalazi na okućnici, utiče loše na decu i ona često poboljevaju, a da ni sami ne znaju od čega.
Bagrem
Bagrem nije dobro drvo. Stari kažu da ne treba da bude blizu kuće. Stari su bagrem zvali “nerod” (“bez roda”), a kalemljenje ovog drveta smatrali su skrnavljenjem.
Breza
Ljudi veruju da je breza prokleto drvo jer su Isusa Hrista šibali brezovim granama. Od ovog drveta su pravili metle, a o Ivanjdan i Petrovdan “lile” – baklje od suve kore.
Brekinja
Slično, ljudi veruju da je Isus razapet na krstu od brekinjinog drveta i zato je reč o još jednom ukletnom drvetu. Plodovi se nikada ne jedu sveži, a samo drvo se ne seče, niti se njime loži vatra. Ko bi odsejkao brekinju, kažu stari, razbolio bi se, ili ukočio, ili naprasno umro. Ako se neka grana sama odlomi, od tog drveta se prave jarmovi, ili čunovi za razboj.
Zova
Kod starih Slovena, a i kod nekih drugih naroda, zova je demonsko drvo. Kora, list, cvet i plod imaju primenu u narodnoj medicini. Na osušenom drvetu zove, zimi, raste lekovita pečurka poznata pod imenom Judino uvo.
(Espreso/Krstarica)