Običaji u Srbiji za Veliki petak se razlikuju, osim posta naravno.
– Negde se naziva i Raspeti petak. Petak pred Vaskrs. Dan kada je raspet Isus Hrist. Strogo se posti, a stariji su i jednoničili, tj. pili su samo vodu i ništa nisu kuvali (sem koprive). Dan se provodi u tihovanju i molitvi. Ne koriste se na taj dan ekseri, igle i drugi oštri predmeti, da se ne bi pozleđivale Hristove rane. Ne jede se beli luk ( u Sremu, na pr.) – objašnjava Saša Srećković, etnolog za Danas.rs.
Takođe po verovanju, u gluvo doba noći se zemlja zatrese, vode prestanu da teku, vetar da duva, kaže sagovornik i dodaje da se verovalo da veštice i činjarice uoči ovog dana i na sam dan podmeću čini, pa treba paziti da se ne “nagaze“. Decu vrebaju urokljive oči, pa ih ne treba puštati van dvorišta (Južna Srbija, na pr.).
– Treba odložiti svaki posao, i u kući, i van kuće, sem bojenja jaja, što domaćice mogu otpočeti već od rane zore, i to pre svega crvenom bojom, objašnjava etnolog.
Iako se tog dana malo šta radi, po starim verovanjima bilo je dobro uraditi jednu stvar.
– Ipak, postoji i verovanje da baš na taj dan treba pomesti kuću metlom, a onda je baciti, kako bi sva zla i nečistoće napustile dom, priča Saša Srećković.
I još dva verovanja:
– Ako na Veliki petak pada kiša, neće te godine roditi šljiva, a ako je sunčano očekuje se dobar rod voća.
– Na Veliki petak se ne vrše sahrane. Ipak, veruje se da ko umre na ovaj dan, duša mu odlazi u raj.
(Espreso / Danas)